Вишњевац

Вишњевац (мађ. ) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2022. било је 457 становника.

Вишњевац
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобачки
Град	Суботица
Становништво
— 2022.	457
— густина	48*/
Географске карактеристике
Координате	45° 57′ 01″ С; 19° 44′ 19″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	122
Површина	119,0* 2
Вишњевац Вишњевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24222
Позивни број	024
Регистарска ознака

У селу се налази основна школа „Сибињанин Јанко“, али због ограниченог капацитета настава се изводи до 4. разреда, а ученици своје образовање настављају у Чантавиру. Постоји и фудбалски клуб ФК Ударник Вишњевац, који се такмичи у Градској лиги Суботице.

Према првим резултатима пописа из 2011. у селу је било 527 становника.

Демографија

У насељу Вишњевац тренутно живи око 450 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (41,5 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 201 домаћинство, 242 стана, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[1] Година Становника 1948. 1.074 1953. 932 1961. 694 1971. 668 1981. 703 1991. 634 622 2002. 639 645 2011. 527

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			302	47,26%
Мађари			224	35,05%
Буњевци			41	6,41%
Црногорци			23	3,59%
Југословени			21	3,28%
Роми			8	1,25%
Хрвати			7	1,09%
Македонци			6	0,93%
Русини			1	0,15%
непознато			0	0,0%

Етнички састав према попису из 2011.‍[2]
Срби			253	46,6%
Мађари			188	34,6%
Буњевци			37	6,8%
остали			65	12%

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 1       0 80+ 6       6 75—79 9       24 70—74 19       27 65—69 19       27 60—64 26       23 55—59 15       18 50—54 27       17 45—49 25       26 40—44 25       23 35—39 17       14 30—34 18       12 25—29 21       27 20—24 25       10 15—19 22       17 10—14 16       14 5—9 16       24 0—4 10       13 Просек : 41,5 44,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	239	242	190	204	234	225	282

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	105	83	29	50	11	3	0	1	0	0	2,27

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	275	90	157	12	16	0
Женски	271	46	157	60	8	0
УКУПНО	546	136	314	72	24	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	146	57	0	0	35
Женски	73	28	0	0	21
Укупно	219	85	0	0	56
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	12	10	5	16
Женски	0	0	6	1	2
Укупно	0	12	16	6	18
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	0	5	0	1
Женски	0	1	1	3	9
Укупно	2	1	6	3	10
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	0
Женски	1	0	0	0
Укупно	4	0	0	0

Историја назива

Први незванични назив села био је „Нови Срб“, како су га називали досељеници из Лике. Недуго затим, досељеници на Пустару село називају „Долина“. После неколико година од свог настанка село добија и свој први званични назив „Добровољачко село“. Међутим, и даље га називају разним именима као што су „Рит“ и „Мали Лондон“ (верује се да су добровољци на првом радио уређају који је донет у село, често слушали радио станицу „Лондон“). Пар година пред окупацију земље, село мења назив у „Генерал Радивојевићево“, по имену генерала који је био командант дивизије. За време окупације, мађарски досељеници село називају „Иштенвара“ - у преводу „Божија Тврђава“. Пред крај рата, селу се мења назив у „Фогадиштен“ - у преводу „Да Бод да“ или „Помози нам Бог“. После рата, како су се добровољачке породице враћале у своје напуштене домове, село узима свој стари назив „Генерал Радивојевићево“. На крају, село добија и свој тренутни назив, „Вишњевац“, јер је било познато по плантажама вишања, а и дан данас се тешко проналази кућа која нема бар једну вишњу у дворишту.^[4]

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Жедник, на којој се налазе три насеља, Вишњевац, Нови Жедник и Стари Жедник.