Град Суботица
град у Србији и јединица локалне самоуправе Републике Србије From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Град Суботица (општинска јединица – по новом закону[1]) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.
- Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.
У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.
Према подацима са последњег пописа 2022. године у граду је живело 123.952 становника.[2]
Remove ads
Историја
Крајем XII и почетком XIII века јавља се насеље Забатка, а од краја XIV и у XV веку помиње се у документима и као Суботица, град у поседу угарских великаша. Још нека од имена коришћена за град у историјским документима[3]: Сабатка (1567), Соботска (1589), Собатиз (1687), Соботиза (1692), Сободга (1699), Сентмарија (1743) (више детаља о називу града види у чланку Суботица). У XVIII веку, после ослобођења од Турака, место се брзо насељавало и 1779. проглашен је „Слободан краљевки град“ - Маријатерезиополис. У 19. веку развој Суботице је убрзан, иако је 1831. у епидемији колере страдало мноштво грађана. У историји радничког покрета и народноослободилачког рата значајан је допринос овог краја. Суботицу је на помолу уласка Црвене армије ослободио Суботички партизански одред 10. октобра 1944. године.
Remove ads
Саобраћајна инфраструктура
Путеви на територији града и севернобачком округу квантитативно изражени:
Укупна дужина путева износи 444 , од тога:
- магистрални путеви 134 ,
- регионални путеви 19 ,
- локални путеви 291 .
Када је реч о савременом коловозу његова дужина износи укупно 261 . Основну окосницу саобраћајних веза општине Суботица са ближим и даљим окружењем представља мрежа састављена од друмских саобраћајница: Е-75 (М-22, М-1); Будимпешта – Суботица – Београд – Ниш – Скопље – Атина, наведена у стратегији привредног развоја Србије као Коридор 10 (уз потенцијал обезбеђења 10.000 нових радних места); следи попречна веза: Е-771 Суботица – Сомбор – Богојево – Винковци, и даље Загреб.
Квантитативна анализа упућује на закључак да је дужина путева на територији града у просеку на нивоу Војводине, било да се стављају у однос површина или број становника. Једино је Суботица у предности када је реч о локалним путевима. То упућује на чињеницу да је основна путна мрежа добро постављена, али да није довољно улагано у то да њен већи део добије виши ранг односно изостаје улагање у унапређење квалитета.
У смислу претходних података може се извести закључак да је квалитет путева незадовољавајући, јер нема ауто-пута, ако се таквим не оцени полу-ауто-пут који са пар километара пролази кроз општину; локални путеви су у лошем стању; нема обилазнице око Суботице; међународни саобраћај пролази кроз центар града; нису решени прелази преко железничке пруге, итд.[4][5]
Ако се посматрају железничке пруге на територији града данас је од значаја једино пруга Будимпешта-Суботица-Нови Сад-Београд. Правац према Сегедину захтева реконструкцију да би се могле остварити одговарајуће брзине, правац према Сомбору и Богојеву хендикепиран је још увек немогућношћу саобраћаја даље према Осијеку или Винковцима, Загребу, Љубљани, односно Ријеци и даље према Венецији. Правац према Баји захтева постављање недостајућег дела пруге, који је извађен, како би се оспособио правац с једне стране према Баји, Печују, Загребу, а са друге према Темишвару и Букурешту.
Remove ads
Култура
Суботица је град историјских споменика, старих и значајних културних институција. Позориште са српском и мађарском драмом, Библиотека, Градски музеј, Историјски архив, Галерија „Ликовни сусрет“. На Палићу је највећи и најстарији зоолошки врт у Војводини. У граду су привлачни историјски споменици: Градска кућа (1910—1912), синагога, фрањевачки самостан, Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора (Тома Росандић) и „Балада вешаних“ (Нандор Глид).
Привреда
После аустроугарске нагодбе 1869. Суботица је проглашена слободним градом и посебним статусом и постала је средиште привреде - касније индустријског развитка овог краја. Поред развијене прехрамбене индустрије у Суботици је развијена хемијска и електро индустрија, производња и ремонт железничких вагона и текстилна индустрија. Језеро Палић (8 од Суботице) и Лудошко језеро (4 источно од Палића) привлачне су природне лепоте с излетиштима, ловним и риболовним рејонима. У Суботичкој пешчари крај богатих винограда и воћњака има терена за лов.

Remove ads
Демографија

Град има укупно 123.954 становника и заузима површину од 1.008 .
Национална припадност
Верска структура
Remove ads
Галерија
- Римокатоличка црква Св. Терезе Авилске у Суботици
- Суботица ноћу
- Градска кућа, Суботица
- Железничка станица, Палић
- Градска кућа, Суботица
- Градска кућа, Суботица
- Капела Св. Рока, Суботица
- Градска кућа, Суботица
- Зграда банке, Суботица
- Зграда средње школе „Лазар Нешић“, Суботица
- Суботица, градска библиотека изграђена 1987. Ференц Рајхл
- Споменик Ивану Сарићу, пиониру ваздухопловства, Суботица
- Купола синагоге
- Остојић капела, Суботица
- Зграда градске библиотеке Суботица
- Зграда средње школе „Лазар Нешић“, Суботица
- Капела Радић, Православно гробље, Суботица
- Рајхл палата. Суботица, Србија. Изграђена у 1904. год.
- Народно позориште, Суботица, Србија
- Ивањи, биста Суботица
- Главни трг у граду Суботица - књижара и посластичарница, Војводина, Србија
Remove ads
Види још
- Суботица (насељено место, град)
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads