Владимир Луњевица

Владимир Луњевица (Луњевица, 1872 – Горњи Милановац, 1909) био је српски књижевник.^[1][2]

Владимир Луњевица
Датум рођења	1872.
Место рођења	Луњевица
Датум смрти	1909.
Место смрти	Горњи Милановац

Биографија

Био је праунук Николе Луњевице, унук капетана Милића Н. Милићевића Луњевице, среског начелника у Пожеги, и син Милана М. Луњевице, помоћника окружног начелства. Имао је четири сестре – Јованку, Анку, Милицу и Јелену (која је такође писала песме)^[2].

Завршио је ниже разреде у горњомилановачкој гимназији „Таковски устанак”, а даље се образовао у трговачкој школи у Београду. Неко време радио је као општински писар Таковског среза.^[3]

Умро је у Горњем Милановцу.^[2]

Књижевни рад

Објављивао је песме, приповетке и прозне саставе и преводио је са немачког. Његов књижевни рад штампан је у неколико листова и часописа, међу којима је и горњомилановачки лист „Таково”.

Као крајњи исход свог краткотрајног рада, био је уврштен у Лексикон писаца Југославије.^[3]

Дела

Књиге песама

• Песма I (Ниш, 1905)
• Песма II (Крагујевац, 1906)
• Враголанка (Крагујевац, 1908)

Књига прозе

• Приповетке за младеж (Крагујевац, 1905)