Владислав Лалицки

Владислав Лалицки (; Шабац, 1. јун 1935 — Београд, 29. децембар 2008) био је сценограф, костимограф и сликар.

Владислав Лалицки
Владислав Лалицки
Датум рођења	(1935-06-01)1. јун 1935.
Место рођења	Шабац, Краљевина Југославија
Датум смрти	29. децембар 2008.(2008-12-29) (73 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Биографија

Рођен је 1. јуна 1935. године у Шапцу. Већи део свог живота Лалицки је провео у Београду, али је осамнаест година (1984—2002) живео у Јоханезбургу, Јужноафричка Република где је извршио утицај на јужноафричку уметност. Многе од његових слика изложене су у Јоханесбуршком музеју и уметничкој галерији Еверарда Рида.

Женио се двапут, има четворо деце (Наташу, Александра, Јована и Кристину која је по занимању глумица^[1]).

Преминуо је 29. децембра. 2008. у Београду. Сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Позоришни рад и сликарство

Сарађивао је са Шабачким Народним Позориштем (од 1958. године), позориштем Атеље 212 у Београду (од 1961. године) и са Југословенским драмским Позориштем (од 1965. године). Владислав Лалицки је радио са позориштима у САД, бившим СССР и Пољском, као и са многим позориштима и позоришним групама широм бивше Југославије. Владислав Лалицки је био сценограф и костимограф за више од 500 позоришних представа, преко 200 филмова и серија. Илустратор више од 500 књига.

Члан удружења

• УЛУПУДС
• SPID-YU
• ICSID
• ICOGRADA
• WCC
• AIC

Филмографија

Као сценограф и костимограф, Владислав Лалицки сарарађивао је на следећим филмовима:

Сценографија

Год.	Назив	Улога
1960-е
1961.	Еци, пеци, пец
1961.	Педагошка бајка
1965.	Капетан капетану
1966.	Крешталица
1966.	Њен први чај
1967.	Арсеник и старе чипке
1967.	Мартин Крпан с врха
1968.	Сирота Марија
1968.	Кад голубови полете
1968.	Занати
1968.	Пријатељство, занат најстарији
1968.	Наши синови
1968.	Љубав на телефону
1968.	Евгенија на зрну грашка
1968.	Дан одмора једног говорника
1969.	Недозвани
1969.	Непријатељ народа
1970-е
1971.	Љубавна лирика Десанке Максимовић
1970-1971.	Леваци
1971.	Сладак живот на српски начин
1972.	Грађани села Луга
1972.	Слава и сан
1972.	Самоубица
1972.	Сами без анђела
1972.	Неспоразум
1972.	Ћелава певачица
1973.	Краљ Иби
1973.	Прослава
1974.	Лажа и паралажа
1974.	Обешењак
1974.	Мистер Долар
1974.	Кошава
1975.	Нора
1975.	Тестамент
1976.	Посета старе даме
1976.	Прича о војнику
1976-1977.	Част ми је позвати вас
1977.	Марија Магдалена
1978.	Молијер
1978.	Маска
1978-1979.	Чардак ни на небу ни на земљи
1979.	Сумњиво лице
1980-е
1980.	Телеграм
1980.	Десет најлепших дана
1981.	Седам секретара СКОЈ-а
1981.	Кир Јања
1982.	Канте или кесе
1982	Докторка на селу

Награде

• Награда за животно дело „Петар Пашић“ (2004)
• Париски бијенале (1961)^[2]
• Награда „Стерија Поповић“ за костимографију (1981)
• Специјална награда „Стерија Поповић“ за представу „Беле ракете лете на Амстердам“ (1973)
• Прва награда за сценографију позоришне представе „Три пара хозн трегера“ у Лесковцу (1970)
• Златни ловоров венац у Сарајеву (1968)
• Златни ловоров венац у Сарајеву (1963)
• Новембарска награда града Шапца за представу „Фуенте Овехуна, Златни пијесак“ (1958)
• Новембарска награда града Шапца за поставку представе „Фуенте Овехуна, Златни пијесак“ (1958)
• Прва награда „Сусрети војвођанских позоришта“
• Прва награда за дизајн „УЛУПУС Спринг Салон“
• Прва награда „Октобарски салон“ за сликарство
• Прва награда „Октобарски салон“ за сликарство
• Прва награда „Луткарски фестивал Југославије“

Галерија уметничких слика

• 
  Кристина