Југословенско драмско позориште

Југословенско драмско позориште (ЈДП) је позориште у Београду, основано 1947. године као репрезентативно позориште нове Југославије. Налази се у Улици краља Милана 50.

Југословенско драмско позориште

Југословенско драмско позориште ноћу
Локација	Улица краља Милана 50 Београд
Координате	44° 48′ 20.16″ N 20° 27′ 53.24″ E
Тип	Позориште
Конструкција
Отворено	3. април 1948. (прва представа)
Период активности	1947—1997. 2003—данас
Реновирано/обновљено	1997—2003. (након пожара)
Власник	Република Србија
Директор	Тамара Вучковић
Веб-сајт

Одлуком Агитпропа Централног комитета КПЈ, а на предлог Елија Финција, 1947. године позвани су најеминентнији редитељи и глумци из већих позоришних центара Загреба, Новог Сада, Сарајева, Сплита и Љубљане да учествују у стварању ове куће.^[1]

Историјат

Оснивање

Године 1947, редитељ Бојан Ступица је постављен на чело куће као уметнички руководилац. Он и критичар Ели Финци поставили су темеље репертоарске оријентације ЈДП-а као позоришта високог литерарног нивоа. Око 60 пробраних глумаца позвано је да оформи ансамбл, међу којима су били Марија Црнобори, Мира Ступица, Бранка Веселиновић, Млађа Веселиновић и Капиталина Ерић.^[2]

Прва представа, „Краљ Бетајнове“ Ивана Цанкара у режији Бојана Ступице, одиграна је **3. априла 1948**. Овај дан се обележава као Дан Југословенског драмског позоришта и тог датума се традиционално додељују годишње награде.

Прве деценије

Позоришна скулптура вајара Мрђана Бајића, 2003

Прве сезоне прошле су у знаку светске и домаће класике: Чехов, Голдони, Шеридан, Островски, Лопе де Вега, Горки, Шо, Шекспир, Плаут, Расин, Молијер, Ибзен, Лорка, Цанкар, Држић, Стерија, Јакшић и Нушић.

Редитељи који су у то време створили славу ЈДП-а, пре свих Бојан Ступица, Мата Милошевић и Томислав Танхофер, били су под утицајем европског модернизма, што је било видљиво у њиховим представама.

Од средине осамдесетих, театролог Јован Ћирилов, током својих четрнаест управничких сезона, устоличава ЈДП као репрезентативно позориште савременог сценског израза у оквирима ширим од бивше државе. ЈДП је постао члан Унија театара Европе од 2006. године.^[3]

Пожар и обнова

Зграда Југословенског драмског позоришта изгорела је до темеља 17. октобра 1997, претпоставља се због грешке на инсталацијама.

Позориште је поново саграђено на истом месту. Велика сцена је свечано отворена 23. маја 2003. представом „Родољупци“ Јована Стерије Поповића у режији Дејана Мијача. Након обнове, Велика сцена је понела име великана српске глумачке сцене, Љубе Тадића.

Од 2003. до данас, обновљено Југословенско драмско позориште поставило је текстове Чехова, Шекспира, Булгакова, Ведекинда, Андрејева, фон Хорвата, Островског, Хера, Лабјута, Христића, Дуковског, Србљановићеве и Марковићеве. Отворена је и трећа, експериментална сцена, Студио ЈДП (данас Сцена „Студио“), намењена младим ауторима.

Поводом 70 година од оснивања ЈДП-а објављена је јубиларна монографија.^[1]

Зграда Југословенског драмског позоришта

План позоришта Мањеж, архитекта Николај Краснов, 1924.

Главни чланак: Зграда „Мањежа“

Мањеж

На месту где се данас налази зграда ЈДП-а, у време Кнежевине Србије, налазио се Мањеж — зграда која је служила Краљевском коњичком ескадрону.^[4] Била је то једноставна, једноспратна зграда издужене основе. Због оштећења матичне куће Народног позоришта током Првог светског рата, ансамбл Народног позоришта се привремено уселио у ову адаптирану коњушницу, популарно названу „Дрвени мањеж“. Овај објекат је, међутим, изгорео у пожару 1927. године.

Зграда на Врачару (1927—1947)

Зграда на Врачару, која је служила као привремена Народна скупштина од 1931. до 1936.

Исте 1927. године, на истом месту је започета градња нове зграде по плановима истакнутог руског архитекте Николаја Петровича Краснова.^[5] Од 1929. до 1931. служила је као позоришна зграда („Зграда на Врачару“), да би потом, уз измене у ентеријеру, у њу била привремено усељена Народна скупштина, која је ту заседала до 1936.

Адаптација Момчила Белобрка (1947)

По завршетку Другог светског рата, 1947. године, признати архитекта Момчило Белобрк израдио је пројекат темељне адаптације зграде за потребе новооснованог Југословенског драмског позоришта.^[6]

Нова зграда (1997—2003)

Након катастрофалног пожара 1997. године, расписан је конкурс за реконструкцију и модернизацију. Радови су изведени према првонаграђеном пројекту младог архитекте Зорана Радојичића и сарадника. Објекат, оцењен као „сензибилно модернистичка интервенција“,^[7] свечано је отворен 2003. године. У улазном холу налази се истакнута скулптура вајара Мрђана Бајића.

Нова зграда освојила је бројне архитектонске награде:

• Награда Савеза архитеката Србије (2005)
• Априлска награда Града Београда за архитектуру и урбанизам (2004)
• Награда компаније „Новости“ за архитектуру (2003)
• Гран при XXVI Салона архитектуре (2004)
• БПБ награда за ентеријер (2003)

Управници

Досадашњи управници позоришта су:

• Ели Финци (1947—1949)
• Велибор Глигорић (1949—1959)
• Милан Дединац (1959—1963)
• Мирослав Беловић (1963—1966)
• Ели Финци (1966—1967)
• Бојан Ступица (1967—1970)
• Милан Ђоковић (1971—1974)
• Милосав Буца Мирковић (1974—1977)
• Петар Волк (1977—1981)
• Воја Брајовић (в. д. 1981—1982)
• Јанез Шенк (1983—1984)
• Јован Ћирилов (1984—1997)
• Владимир Јевтовић (1997—2001)
• Горчин Стојановић (2001—2002)
• Бранко Цвејић (2002—2011)
• Тамара Вучковић (2011—данас)

Ансамбл

Стални чланови (2024)

• Јасмина Аврамовић
• Марко Баћовић
• Бојан Димитријевић
• Војин Ћетковић
• Горан Даничић
• Анита Манчић
• Јована Гавриловић
• Марко Јанкетић
• Драган Јовановић
• Дубравко Јовановић
• Бранислав Лечић
• Небојша Љубишић
• Милан Марић
• Ирфан Менсур
• Љиљана Међеши
• Драган Мићановић
• Владица Милосављевић
• Небојша Миловановић
• Никола Ракочевић
• Анђелика Симић
• Весна Станковић
• Горан Шушљик
• Наташа Тапушковић
• Слободан Тешић
• Срђан Тимаров
• Милена Васић
• Тамара Вучковић
• Радован Вујовић
• Никола Ђуричко

Гостујући глумци

• Младен Андрејевић
• Јелена Ангеловски
• Милош Анђелковић
• Зорана Бечић
• Јован Белобрковић
• Слободан Бештић
• Светлана Бојковић
• Иван Босиљчић
• Војислав Брајовић
• Стефан Бундало
• Јанко Цекић
• Петар Ћирица
• Тијана Чуровић
• Оливера Катарина
• Бранко Цвејић
• Светозар Цветковић
• Маша Дакић
• Дејан Дедић
• Бојан Димитријевић
• Тиња Дошен
• Небојша Дугалић
• Игор Филиповић
• Јована Гавриловић
• Борис Исаковић
• Срђан Ивановић
• Маја Изетбеговић
• Урош Јаковљевић
• Марко Јанкетић
• Александра Јанковић
• Бане Јевтић
• Горан Јевтић
• Срђан Јовановић
• Лана Караклајић
• Мирјана Карановић
• Дамјан Кецојевић
• Гордан Кичић
• Дубравка Ковјанић
• Оливера Крљевић
• Анђела Крвавац
• Тони Лауренчић
• Бојан Лазаров
• Сузана Лукић
• Жељко Максимовић
• Бојана Маљевић
• Анита Манчић
• Александар Марковић
• Наташа Марковић
• Ђорђе Марковић
• Маја Матијевић
• Цвијета Месић
• Слобода Мићаловић
• Иван Михаиловић
• Милош Милић
• Борис Миливојевић
• Исидора Минић
• Наташа Нинковић
• Андријана Оливерића
• Иван Пантовић
• Арпад Печвари
• Павле Пекић
• Бранка Петрић
• Јелена Петровић
• Милица Петровић
• Тања Пјевац
• Борис Постовник
• Александар Радојичић
• Наташа Радовановић
• Јелисавета Сека Саблић
• Нада Шаргин
• Хана Селимовић
• Ана Симић
• Ана Станковић
• Слободан Стефановић
• Феђа Стојановић
• Каћа Тодовић
• Лазар Томић
• Јелена Тркуља
• Рената Улмански
• Власта Велисављевић
• Марија Вицковић
• Ивана Вуковић
• Бранислав Зеремски
• Милена Живановић
• Божидар Зубер
• Јелена Ђокић
• Сена Ђоровић
• Игор Ђорђевић
• Зоран Ђорђевић
• Лазар Ђукић
• Јасна Ђуричић
• Рада Ђуричин
• Милош Ђуровић

Види још

• Списак позоришта у Србији
• Годишња награда ЈДП
• Награда „Бранка и Млађа Веселиновић”
• Битеф