Војислав Вељковић

Војислав С. Вељковић (Београд, 17. октобар 1865 — Београд, 28. јануар 1931) је био српски политичар, професор и правник. Неко време је био професор административног права на београдској Великој школи и више пута министар. У почетку је припадао Либералној а касније Демократској странци. Био је председник београдске општине за време аустроугарске окупације у Првом светском рату од краја 1916. до 1917. године.^[1]

Војислав С. Вељковић
Војислав Вељковић
Датум рођења	(1865-10-17)17. октобар 1865.
Место рођења	Београд, Кнежевина Србија
Датум смрти	28. јануар 1931.(1931-01-28) (65 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија
Универзитет	Универзитет Сорбона
Политичка странка	Либерална странка (Србија), Демократска странка
Мандати Министар финансија Краљевине СХС 1919 — 1920. Претходник Момчило Нинчић Наследник Велизар С. Јанковић

Биографија

Рођен је 17. октобра 1865. у Београду.^[2] Син је Стојана Вељковића, доктора права, експерта за римско и кривично право на Београдском Лицеју^[3] и једног од вођа Либералне странке у 19. веку.^[4]

Следећи очев пример, докторирао је на Сорбони 1893. године са тезом о трговачким уговорима.^[5]

После оснивања Краљевине Србије, Народна странка се са Самосталном радикалном странком и чланицама Хрватско-српске коалиције ујединила у Демократску странку.

У периоду 1886–1889 је био професор административног права на београдској Великој школи.^[5] Аутор је уџбеника „Однос између судске и административне власти у држави”.

У почетку је припадао Либералној странци. Године 1899. је лични секретар краља Александра Обреновића, али је дао оставку на то место као чин протеста због краљеве планиране женидбе Драгом Машин.^[5]

Више пута је био министар. После Мајског преврата кратко време је био министар финансија у влади Јована Авакумовића. Либерална странка се после доласка Петра Карађорђевића на престо поделила и у Националну странку коју је предводио Стојан Рибарац и Либерално-демократску странку коју је предводи Вељковић. Обе странке су се 1904. године удружиле под називом Народна странка.

Од краја 1916. до 1917. био је председник Београдске општине.

У саставу прве послератне владе Стојана Протића од 7. априла до 16. августа 1919. био је министар трговине и индустрије. Након што је 16. августа 1919. регент Александар Карађорђевић предао премијерски мандат Љуби Давидовићу, оснивачу Демократске странке, био је министар финансија. Бавио се припремањем реформе монетарног система и валутне реформе.^[6]

На челу Министарства финансија 26. јануара 1920. је потписао уговор по коме је од 1. фебруара 1920. ступио на снагу Закон о Народној банци Краљевине СХС, којим је Народна банка постала емисиона установа и преузела вођење монетарне политике.^[7] Министарство финансија је у то време штампало јединствену новчаницу под називом динар, која је на обе стране имала ознаку вредности у крунама, по паритету један динар четири круне.^[6]

Влада чији је министар финансија био, смењена је 26. фебруара 1920. Након тога, једно време је био председник Финансијског одбора југословенске Скупштине, а затим се повукао из јавног живота.^[7]

Види још

• Вељковићи