1916
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1916. је била преступна година.
Догађаји
Јануар
- 1. јануар — Аустроугарска врховна команда на територији окупирне Србије формирала је Војни генерални гувернман, који је обухватао округе Шабац, Београд, Ваљево, Смедерево, Крагујевац, Горњи Милановац, део ћупријског округа, као и округе Ужице, Чачак, Крушевац, Косовска Митровица, Нови Пазар и Пријепоље, док је Бугарско окупационо подручје обухватало источну, јужну и део централне Србије, затим део Косова и Метохије и Македонију.[1]
- 6. јануар —
- Почела је Мојковачка битка у Првом светском рату у којој су Црногорци под командом сердара Јанка Вукотића одбили офанзиву знатно јачих аустроугарских снага и тиме омогућили српској војсци одступницу према Јадрану.
- Масакр крај Дервишке њиве У селу Горњи Манастирец код Македонског Брода, бугарска војска измасакрирала 103 најугледнија Србина пореских села. По повлачењу Српске војске, Бугарска је окупирала Македонију у којој је почела да организује казнену експедицију под вођством потпуковника Константина Панова. Ухапшено је 205 лица, углавном виђених људи, свештеници, учитељи, председници општина, начелници комитета, војводе и четници. Око половине њих је одведено у Прилеп, а остали су убијени на Дервишкој њиви.
- 19. јануар — Краљ Никола I након аустроугарске инвазије напустио Црну Гору.
- 25. јануар — Црногорска војска је капитулирала у Првом светском рату, што је де факто био крај постојања Краљевине Црне Горе.
- 26. јануар — Почела је евакуација српске војске преко Валоне, која је трајала до 20. фебруара. На Крф је превезено 136 000 људи, а у Бизерту 13 000, тако да је француска влада сматрала евакуацију готово завршеном, те је повукла транспортне бродове за Солун. Последњи ешелон српске војске напустио је Драч 16. фебруара, а база је евакуисана 10 дана касније.
- 29. јануар — Немци у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина.
Фебруар
- 21. фебруар — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату.
Март
- 20. март — Алберт Ајнштајн је објавио своју општу теорију релативитета.
Април
- 1. април — Споразумом о демаркационој линији између Аустроугарске и Бугарске, састав гувернмана укључени су окрузи Ужице, Чачак, Крушевац, Косовска Митровица, Нови Пазар, Пријепоље, Елбасан, Ђаковица, Александровац и десна обала Велике Мораве, а Призрен, Приштина, Прокупље и лева обала Велике Мораве на бугарској, док су Немци задржали сопствени коридор.
- 24. април — У Даблину почео антибритански устанак за независну Ирску Републику, који су британске трупе угушиле за шест дана.
Мај
- 11. мај — Представљена је Ајнштајнова Општа теорија релативитета.
- 16. мај — Уједињено Краљевство и Француска су потписале Сајкс-Пикотов споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоманског царства.
- 23. мај — Прве српске јединице придружиле су се савезницима на Солунском фронту, где ће се до јула наћи и читава српска војска.
Јун
- 4. јун — Код Лавова у Првом светском рату почела је Брусиловљева офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији.
- 24. јун — Почела је битка на Соми у Првом светском рату.
Јул
- 1. јул — на Западном фронту, након недељу дана артиљеријске припреме, британска и француска војска започеле су офанзиву на немачке положаје, која је ескалирала у Битку на Соми (трајала је до средине новембра) — једну од највећих битака Првог светског рата.
- 4. јул — почетак устанка у Централној Азији у Руском царству.
- 30. јул — Немачка обавештајна служба извршила је саботажу на острву Црни Том близу Њујорка, што је резултирало смрћу 7 људи и уништењем значајне количине муниције за савезнике у Европи.
Август
- 4. август — Букурештански споразум
- 4. август — Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва.
- 15. август — У бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк Марк I.
- 17. август — Бугарска офанзива на линији Битољ - Лерин - Островско језеро. Главни напад био је усмерен у правцу Островског језера, где се налазила железничка пруга, која је имала везу са Солуном, што је чинило важним стратешким објектом и најпогоднија за брзи продор у позадину савезничког распореда.
- 27. август — Битка за Трансилванију Почела је као покушај румунске војске да заузме спорну покрајину Трансилванију, и потенцијално избаци Аустроугарску из рата.
- 28. август — 9. октобар — Народна скупштина на Крфу 1916.
- 30. август — Турска је у Првом светском рату објавила рат Румунији.[2]
Септембар
- 10. септембар — 19. новембар Савезничка офанзива на овом делу Солунског фронта завршила се ослобађањем Битоља.[3]
- 12. септембар — Горничевска битка је прва битка српске и бугарске војске на Солунском фронту. Јединице под командом српског генерала Павла Јуришића Штурма однеле су убедљиву победу.
- 20. септембар — Никола Пашић је у име српске упутио низ протестних нота владама савезничких и неутралних земаља, потписника Хашке конвенције, о бугарском кршењу међународног ратног права: нехуман поступак бугарских власти према српским заробљеницима, против заузимања и пљачке српског посланства у Софији, због масакрирања српских рањеника и коришћења српских ратних заробљеника за присилни рад на фронту, систематског убијања свих тежих српских рањеника.[4]
- 30. септембар — Српска војска освојила је врх Kајмакчалан, „Kапију слободе”, како су је звали. После годину дана поново се нашла на делу своје територије.
Октобар
- 4. октобар — град Мурманск основан је на месту железничког насеља Семеновскоје близу станице Мурман
- 9. октобар — Хорас Бајат је именован за шефа британске окупационе администрације у Немачкој Источној Африци. Упркос чињеници да су до тада немачке оружане снаге у колонији биле расуте нападима англо-белгијских трупа, које су преузеле контролу над њеним главним центрима, Немци нису престали са организованим отпором и прешли су на активно герилско ратовање, које је окончано тек након капитулације Немачке 1918. године.
- 14. октобар — у складу са актом Министарства народног образовања Русије бр. 2773, формирана је Пермска филијала Царског Петроградског универзитета (од 1. јула 1917. — Пермски универзитет).
- 21. октобар — Социјалдемократа Фридрих Адлер, у знак протеста против војне политике владе, пуцао је у министра-председника Аустрије, грофа Карла фон Штиргка, у ресторану у једном бечком хотелу.
Новембар
- 18. новембар — Командант Британског експедиционог корпуса Даглас Хејг је означио крај прве битке на Соми.
- 21. новембар — Путнички и брод болница ХМХС Британик потонуо је за 55 минута код острва Кеа у Грчкој, након наиласка на мину или након торпедовања.
Децембар
- 14. децембар — Грађани Данске су на референдуму гласали да Данска Западна Индија буде продата САД за 25 милиона долара.
- 16. децембар — Група руских племића предвођена Феликсом Јусуповим је убила мистика и пустолова Григорија Распућина.
- 18. децембар — Победом Француза завршена је десетомесечна битка код Вердена у Првом светском рату, у којој су обе стране имале огромне губитке.
Remove ads
Рођења
Јануар
- 7. јануар — Јордан Николов, македонски народни херој. (†1942)
- 21. јануар — Пјетро Рава, италијански фудбалер. († 2006)
Март
- 13. март — Жак Фреско, амерички футуриста. († 2017)
Април
- 17. април — Сиримаво Бандаранаике, бивши премијер Шри Ланке, прва жена-премијер на свету. (†2000)
Мај
- 8. мај — Жоао Авеланж, бразилски пливач и ватерполиста и бивши председник ФИФА. († 2016)
- 21. мај — Владимир Роловић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА у резерви, народни херој Југославије, амбасадор СФРЈ. († 1971)
Јун
- 8. јун — Франсис Крик, енглески биолог. (†2004)
Август
- 23. септембар — Алдо Моро, италијански политичар. († 1978)
Децембар
- 9. децембар — Кирк Даглас, амерички глумац. († 2020)
Remove ads
Смрти
Април
- 19. април — Колмар фон дер Голц, немачки фелдмаршал и турски паша
Јун
- 5. јун — Херберт Киченер, британски фелдмаршал
- 18. јун — Хелмут фон Молтке Млађи, немачки генерал, начелник немачког генералштаба
Август
- 27. август — Петар Кочић, српски књижевник
Септембар
- 21. новембар — Франц Јозеф I, аустријски цар и мађарски краљ (*18. август 1830).
- 22. новембар — Џек Лондон, амерички књижевник
Децембар
- 29. децембар — Григориј Распућин, руски мистик
Нобелове награде
- Физика — Награда није додељена
- Хемија — Награда није додељена
- Медицина — Награда није додељена
- Књижевност — Вернер фон Хајденштам
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
- „Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату Српски меморијал”. Српски меморијал (на језику: српски). 2025-09-09. Приступљено 2025-09-15.
- Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Рођен Корнелије Станковић”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03.
- „Hronologija Prvog svetskog rata u Srbiji | Ministarstvo odbrane Republike Srbije”. Ministarstvo odbrane Republike Srbije. Приступљено 2025-09-29.
- „Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату Српски меморијал”. Српски меморијал (на језику: српски). 2025-09-09. Приступљено 2025-09-15.
Remove ads
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads