Вражогрнац

Вражогрнац је насеље у граду Зајечару у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 865 становника (према попису из 1991. било је 1645 становника).

Вражогрнац
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Град	Зајечар
Становништво
— 2022.	865
Географске карактеристике
Координате	43° 57′ 20″ С; 22° 19′ 13″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	111
Вражогрнац Вражогрнац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19312
Позивни број	019
Регистарска ознака

Смештено је 8 од центра града Зајечара.

Становништво села је српско, староседелачко и досељено с Косова и из Старе Србије у 16. и 17. веку, те из Пирота, Калне, Бабушнице и Црне Траве у шездесетим годинама 20. века. Село припада старим српским насељима. Помиње се у писаним документима из 15. века.

У центру селу постоји православни храм изграђен 1893. године. У дворишту храма "Свете Тројице" се сваке године одржава манифестација под називом "Вражогрначки точак", где насељена места из разних крајева долазе са својим културним уметничким друштвима како би филклорним плесом обележили манифестацију. Вражогрначко културно уметничко друштво носи назив "Слога", под водством кореографа Ненада Петковића. Зграда Тимочке млекарске задруге освећена је 8. септембра 1935.^[1]

Споменик палим ратницима, са 148 имена, откривен је 3. августа 1924.^[2][3]

Центар села обележава од 2016. године меморијални турнир у малом фудбалу под називом "Младен Радић".

Демографија

У насељу Вражогрнац живи 1138 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (46,0 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 469 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 2.201 1953. 2.246 1961. 2.283 1971. 2.229 1981. 2.060 1991. 1.645 1.623 2002. 1.340 1.463

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			1.304	97,31%
Власи			16	1,19%
Македонци			3	0,22%
Румуни			1	0,07%
Роми			1	0,07%
Бугари			1	0,07%
Југословени			1	0,07%
непознато			2	0,14%

Становништво према полу и старости^[6]

м ж ? 5       4 80+ 26       43 75—79 39       56 70—74 48       78 65—69 56       58 60—64 33       49 55—59 34       35 50—54 65       51 45—49 53       49 40—44 43       36 35—39 30       32 30—34 22       31 25—29 31       31 20—24 45       23 15—19 36       34 10—14 39       39 5—9 22       23 0—4 16       25 Просек : 46,0 49,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	532	529	610	646	598	513	469

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	114	131	72	76	28	32	16	0	0	0	2,86

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	566	130	355	47	33	1
Женски	610	78	351	153	26	2
УКУПНО	1.176	208	706	200	59	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	218	18	0	18	85
Женски	122	19	0	3	32
Укупно	340	37	0	21	117
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	17	10	2	28
Женски	0	3	15	7	3
Укупно	2	20	25	9	31
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	3	8	7
Женски	1	1	3	10	15
Укупно	1	3	6	18	22
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	14
Женски	2	0	0	8
Укупно	6	0	0	22