Зајечар

градско насеље и седиште града у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia

Зајечарmap
Remove ads

Зајечар је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Зајечарског управног округа у јужној и источној Србији. Према попису из 2022. било је 32.448 становника, што га чини највећим насељем у Тимочкој Крајини по броју становника.[1][2]

Укратко Зајечар, Административни подаци ...

Седиште је више основних и средњих школа. Гимназија Зајечар, једна је од најстаријих школа те врсте у Србији, основана 1836. године, и у време тадашње Србије, после Крагујевачке, била је најстарија. Зајечар је познат по музичком рок фестивалу Зајечарска гитаријада, који траје више од 50 година, као и по фестивалу Залет посвећеном савременој уметности.

Remove ads

Етимологија

Легенде о настанку имена Зајечара и данас су део усмене традиције у источној Србији.[3] Присутне су у свакодневном животу народа овог краја и представља вид обичајне и друштвене праксе као и комуникације.

Први пут град Зајечар се помиње у попису становништва 1446.[4] као село видинског санџака које броји осам породица. По једној легенди, некада на територији Зајечара је било пуно зечева у околини па су Зајечару дали назив по њима. Што се тиче порекла имена града претпоставља се да је настало од речи „зајец” („зец“ у тимочком дијалекту), а како је припадао видинском санџаку на бугарском назив „зајчар“ означавао је чувар зечева. Укрстивши та два имена добио је назив Зајечар.[5]

Друго предање говори да је место понело име према Саид Ашар паши, турском команданту из видинског санџака коме је Зајечар припадао у време османске власти. Наводно, Саид Ашар паша је на ушћу Црног и Белог Тимока саградио себи имање и подигао насеље, населивши га становништвом из Бугарске и Власима. У време Првог српског устанка своју војску поставио у долини Тимока у годинама кризним по српску деспотовину. Верује се да је временом од имена Саид Ашар настао назив Зајечар.

Град је првобитно лежао на десној обали Црног Тимока простирући се до брда на коме се данас налази парк шума Краљевица. Касније се живот пренео и на леву обалу реке ширећи се ка западу и досељавањем све више српских породица постаје српски град. Значај предања о настанку имена Зајечара састоји се у потреби да заједница објасни настанак свог насеља и имена и тиме допринесу уобличавању сопственог идентитета. Древне приче и легенде вековима се у источној Србији преносе са колена на колено, и својеврстан су „заштитни су знак“ овог дела Србије.[6]  Веома стара усмена предања сачувана у овим крајевима Србије представљају вредан део нематеријалног културног наслеђа.

Remove ads

Историја

Thumb
Главни трг у Зајечару, 1933. године.

Најстарији познати становници ових крајева били су Трибали, после њих на овом подручју се спомињу Мези, у долини Тимока помињу се још и Тимахи, али се о њима сем њиховог имена ништа не зна. Насељени Словени у ове крајеве назвали су се Тимочани, а прве директне вести о Тимочанима односе се на 818. године, када се они већ сматрају формираном словенском групом, те исте године они су се одметнули од Бугара. Зајечар се први пут спомиње 1466. године у турском тефтеру везаном за становништво видинскога пашалука, а од XVI—XVIII века има мало података о насељу. 1806. године створени су повољни услови за дизање устанка у овим крајевима Карађорђе је одобрио хајдук Вељку Петровићу, кнезу Милисаву и попу Радосаву да са Тимочанима и Црноречанима дижу устанак и после низа успешних бојева највећи део Крајине и Зајечара је ослобођен. Криза и пропаст Првог српског устанка имали су тешке последице и у овим крајевима. 1833. године овај крај је коначно ослобођен и припојен Србији. Назив је највероватније турскога порекла. По неким претпоставкама потиче од извесног Саид-Асир паше који је своју војску поставио у долини Тимока у годинама кризним по српску деспотовину. У близини града се налазе остаци римске царске палате из IV века пре нове ере, Felix Romuliana (Гамзиград), која је призната као светска културна баштина под заштитом УНЕСКО-а.

Remove ads

Географија

Град се данас налази у зајечарској котлини где се код места званог Саставак Црни Тимок и Бели Тимок сливају у реку Велики Тимок. Сама котлина се налази између два планинска лука карпатског и балканског. Град је изграђен на раскрсници магистралних путева:

Клима

Зајечар има умерено континенталну климу. Просечна годишња температура је око 11 °C. Лети температуре често прелазе 30 °C, док зими могу пасти испод 0 °C, са просечним јануарским температурама око -1 °C. Годишња количина падавина износи око 600-700 мм, са највише падавина у мају и јуну. Снег је чест током зиме и може се задржати дуже време, посебно у вишим пределима.1.јануар 2023. у Србији је забележен климатски екстрем са највишом дневном температуром од 20,2 °C у Зајечару. Овај јануар је заузео друго најтоплије место по питању месечних средњака у Србији.Клима у Зајечару омогућава разноврсну пољопривредну производњу, укључујући узгој житарица, поврћа и воћа, као и виноградарство, које је значајно у овом региону.[7]

Remove ads

Градске четврти и приградска насеља

  • Котлујевац је једна од градских општина Зајечара и има око 20.000 становника. Чине је неколико урбаних градских четврти, као што су: Кључ 1, 2, 3 и 4, затим Живинарник, Бели Брег, Звезданска кривина.
  • Градске четврти: Центар (Стари град), Курсулина и Пана Ђукића скр. КПЂ (обухвата Аутобуску станицу, Зелену пијацу и Трг Николе Пашића), Краљевица (насеље обухвата и Обилићев венац; стари називи: Пешадијска касарна, и за време СФРЈ, АВНОЈ), Влашка мала (заједно са Шипкама, Острвом, Пољанчетом и делом Старог гробља), Влачић, Насеље Сунце, Попова плажа (обухвата и полицијске зграде на Новом насељу, на Поповој плажи; насеље „Попова плажа” је делом и у ГО Котлујевац и повезано је са пешачким мостом званом „Плави мост” и „Дрвеним мостом” који је такође, само за пешаке), Селиште (Део Котлујевца, најстарије насеље у граду), Вишњар (обухвата и Ново гробље), Тимок (обухвата и Болницу), Влашко брдо, Гојкова јаруга, Вањин јаз, Изворски пут, Косанчићев венац (Брестак), Карађорђев венац (Два брата), Муљак, Градеж, Подлив, Пишура (и део Старог гробља), Гњилак, Пазариште, Церак, Пиково имање, Оскоруша, Лубничко брдо, Индустријска зона, Касарна (Стара артиљеријска касарна „Никола Пашић”), Шљиварско брдо и Западна Краљевица.
  • Приградска насеља: Грљан, Велики Извор, Звездан.
Remove ads

Месне заједнице

На територији насеља налази се 5 месних заједница:[8]

  • Карађорђев венац
  • Краљевица
  • Тимок
  • Никола Пашић
  • Котлујевац

Туризам

Фестивали и манифестације

Thumb
Народно позориште Тимочке крајине „Зоран Радмиловић”
  • Залет је фестивал савремене уметности који се сваке године, почевши од 2005. године. одржава током лета. Залет је настао из потребе да се иницирају, организују и одржавају културна догађања, афирмишу ствараоци и да се посредује у преношењу разнородних уметничких израза и тенденција.
  • Гитаријада је летњи музички фестивал, оријентисан првенствено на рок музику, који се одржава једном годишње. Програм фестивала се састоји из такмичења демо бендова и ревијалних наступа познатијих група. Организатори Гитаријаде тврде да је она највећи фестивал младих и неафирмисаних бендова у југоисточној Европи.
  • Глумачки фестивал Дани Зорана Радмиловића организује се сваке јесени од 1993. године у организацији Фондације Зорана Радмиловића и позоришта „Зоран Радмиловић” из Зајечара.
  • Хајдук Вељкови дани одржавају се у другој половини јула, у Леновцу (15 km од Зајечара, родно место Хајдук Вељка Петровића), и трају два дана. Ово је својеврсна културно-спортска и туристичка манифестација, која има за циљ да одржи сећање на легендарног српског јунака - Хајдук Вељка Петровића
Remove ads

Партнерски градови

Thumb
Споменик страдалим војницима

Религија

Thumb
Зграда Скупштине града.
Thumb
Музеј у Зајечару.
Thumb
Зграда Основне школе, некада Гимназија.

Зајечар је седиште Епархије Тимочке Српске православне цркве, која се простире на целокупној територији Зајечарског и Борског округа, на челу Епархије је Његово Преосвештенство Епископ Тимочки Г. Г. Иларион. Град има саборни храм посвећен Рождеству Пресвете Богородице, ценећи значај и улогу Цркве у овим крајевима кнез Милош Обреновић је одлучио да се оснује нова тимочка епископија и да се у Зајечару подигне нова црква, градња је почела у пролеће 1834. године а завршена октобра месеца исте године. Данас је у изградњи нови храм у насељу Котлујевац. У атару насеља Селачка постоји Манастир Суводол, као и Манастир Светог Петра и Павла у Грлишту.

Демографија

Према подацима са пописа из 2022. у насељу Зајечар живело је 32.448 становника што је за 5.717 мање (-14,98%) у односу на 2011. када је на попису било 38.165 становника.[2] У насељу живи 27.487 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,27 година (44,65 код мушкараца и 47,75 код жена).[1]

Према попису из 2002. у насељу има 13.733 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Више информација Демографија, Година ...
Више информација Етнички састав према попису из 2002.‍ ...
Више информација Етнички састав према попису из 2022.‍ ...
Становништво према полу и старости[12]
Више информација Година пописа, 1948. ...


Више информација Број чланова, 10 и више ...
Више информација Пол, Укупно ...
Више информација Пол, Укупно ...
Remove ads

Саобраћај

Thumb
Главна железничка станица у Зајечару

Зајечар је добро повезан саобраћајницама, а у њему се налази и чвориште железничког саобраћаја у Источној Србији. Градски и приградски превоз функционишу кроз више од 10 линија јавног превоза, организованог аутобусима.

Знамените личности

Thumb
Споменик Николи Пашићу
Thumb
Епископ тимочки Иларион

Галерија

Види још

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads