Врачев Гај

Врачев Гај је насеље у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1077 становника.

Врачев Гај
Православна црква у центру села
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Бела Црква
Становништво
— 2022.	1.077
— густина	45/
Географске карактеристике
Координате	44° 52′ 42″ С; 21° 21′ 57″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	69
Површина	29,7 2
Врачев Гај Врачев Гај на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26348
Позивни број	013
Регистарска ознака

Географија

Улица Марка Стојановића

Врачев Гај на Јозефинском катастру 1769-72.

Врачев Гај је на повољном географском положају, налази се на раскрсници пута који се одвајаја за Банатску Паланку односно Ковин. Од Беле Цркве је удаљен око 5 километара. Пре повлачења границе са Румунијом, кроз Врачев Гај је пролазила железничка пруга Бела Црква-Базијаш. Његов географски положај доприноси читавим низу водопривредних проблема као што је константна опасност од високих подземних вода и реке Нере.

Историја

По први пут се помиње средином седамнаестог века, 1660. године, али под именом Бенчилово. Назив Врачев Гај се помиње од 1713. године. Према предању у околини насеља постојао је гај, чији је власник био врач. С обзиром на његово успешно врачање, у знак захвалности, по њему је названо насеље Врачев Гај.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да је то место са милитарским статусом, а припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било српско.^[1]

Православна црква и школа постоје од 1778/79. године. Школа данас носи назив ОШ „Марко Стојановић「. Црква је уништена током револуционарне 1848. године, а нова црква је подигнута 1856. године. Железничка станица је подигнута 1891. године, али због повлачења државне границе са Румунијом, данас не постоји.

Ђорђе Рајковић је у Летопису Матице српске објавио 1876. године стару српску изреку: Врачевгајци, на гласу јунаци, четворица носе шиник трица.^[2]

Становништво се углавном бави пољопривредом, главне делатности су сточарство и повртарство.

Данас Врачев Гај има 1.350 становника, а густина насељености је 45 становника по квадратном километру.

У атару насеља Врачев Гај источно према Белој Цркви и граници са Румунијом налази се више од седам вештачких језера познатијих као Белоцркванска језера, а најлепше носи назив насеља.

Источно километар од насеља протиче река Нера веома бистра брза и хладна носећи са Карпата шљунак и песак. Јужно на седам километара од насеља протиче река Дунав у који се улива Нера образујући плато који чини најнижу тачку у Војводини.

Западно на шестом километру од насеља протиче река Караш који се улива у канал Дунав—Тиса—Дунав.

Демографија

У насељу Врачев Гај живи 1274 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,8 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 479 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 2.203 1953. 2.200 1961. 2.250 1971. 2.145 1981. 2.040 1991. 1.870 1.753 2002. 1.568 1.719

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			1.483	94,57%
Македонци			12	0,76%
Румуни			10	0,63%
Роми			10	0,63%
Мађари			9	0,57%
Хрвати			7	0,44%
Чеси			5	0,31%
Црногорци			3	0,19%
Муслимани			3	0,19%
Словаци			2	0,12%
Украјинци			1	0,06%
Словенци			1	0,06%
Немци			1	0,06%
Бугари			1	0,06%
Југословени			1	0,06%
непознато			13	0,82%

Становништво према полу и старости^[5]

м ж ? 4       5 80+ 8       19 75—79 17       36 70—74 28       43 65—69 56       38 60—64 41       52 55—59 45       32 50—54 67       72 45—49 77       56 40—44 65       67 35—39 39       45 30—34 55       55 25—29 49       44 20—24 62       51 15—19 54       52 10—14 41       44 5—9 40       48 0—4 29       32 Просек : 39,8 40,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	516	539	568	556	575	516	479

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	97	97	76	89	66	31	15	5	0	3	3,27

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	667	217	371	48	28	3
Женски	667	145	372	130	19	1
УКУПНО	1.334	362	743	178	47	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	356	204	1	9	40
Женски	219	123	0	1	21
Укупно	575	327	1	10	61
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	9	22	5	16
Женски	0	2	18	0	0
Укупно	2	11	40	5	16
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	20	3	2
Женски	1	1	3	11	26
Укупно	1	2	23	14	28
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	14
Женски	1	0	0	11
Укупно	9	0	0	25

Галерија

• 
• 
• 
•