Вртиште

Вртиште је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у алувијалном простору, код ушћа Нишаве у Јужну Мораву, на 9 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2022. било је 1150 становника (према попису из 1991. било је 1064 становника).

Вртиште
Црква у Вртишту
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Град	Ниш
Градска општина	Црвени Крст
Становништво
— 2022.	1.150
Географске карактеристике
Координате	43° 22′ 13″ С; 21° 48′ 10″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	206
Вртиште Вртиште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18211
Позивни број	018
Регистарска ознака

Историја

Праисторијски и римски налази показују да Вртиште спада у ред веома старих села. Локалитет Код чесме у дужини 800 м издашан је културни преисторијски слој до дубине 2 метра. Дубљи слојеви су из неолита, а горњи из бронзаног доба. Близу Мале чесме откривени су бројни плетари од земуница. На локалитету Чифлик, на месту где железничка пруга сече стару речну терасу, такође су пронађени преисторијски предмети, а од античких, поред других споменика, на граници старог турског гробља, откривен је и миљоказ Филипа I Арабљанина из 244. године нове ере.

На преисторијским и античким темељима засељено је касније словенско Вртиште на вишој обали меандра старог речног корита Јужне Мораве. Турски попис 1498. године затиче га као село са 51 кућом, 17 неожењених, 5 удовичких кућа и са дажбинама у износу 7.105 акчи. Уз овај податак стоји напомена да „у синору села живи и своје ушуре даје раја села по имену Сопотовци「. Осим тога, Вртиште је имало мензилхану (поштанску шталу) и имало задатак да храни поштанске коње. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 50 кућа, 6 удовичких домаћинстава, и 10 самачких домаћинстава.^[1] У процесу чифлучења села у другој половини 18. века, у атару Вртишта формирано је село Чифлук, које је потом постепено, после ослобођења од Турака, расељено (данашњи Чифлик).

Крајем 19. века (1895), заједно са Чивлаком, има 72 домаћинства и 430 становника, а 1930. године 100 домаћинстава и 625 становника. Крајем 19. века наступио је коначни распад традиционалних породичних задруга са прелазом на вишечлану породицу, као и лагано уситњавање земљишних поседа са све наглашенијом оријентацијом на ратарску и тржишну привреду. После Другог светског рата промене су се продубиле ка даљем уситњавању домаћинстава и поседа, а затим у правцу постепеног напуштања пољопривреде са делимичном преоријентацијом на градско запошљавање и мешовиту привреду. Истовремено, због близине Ниша и плодне, а доскора и не много скупе земље, Вртиште је постало привлачно за придошлице радничких и мешовитих занимања из планинских и удаљенијих крајева. Поред досељеника с подручја ужег нишког региона, има и оних који су дошли из Метохије, горњег Понишавља, Топлице и других крајева. Број домаћинстава је од 1948. до 1981. године у сталном порасту, али број становника углавном стагнира. Промене на овим основама довеле су до тога да је Вртиште у 1971. години имало 69 пољопривредних, 84 мешовитих и 100 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај

До насеља се може доћи приградским линијама 28 ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште и линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава.

Демографија

У насељу Вртиште живи 923 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 45,6 година (44,7 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 410 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79. У последња три пописа примећен је пораст у броју становника.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 811 1953. 904 1961. 992 1971. 987 1981. 996 1991. 1.064 1.020 2002. 1.052 1.093 2011. 1.112 2022. 1.150

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			1.030	97,90%
Југословени			3	0,28%
Црногорци			2	0,19%
Македонци			2	0,19%
Роми			1	0,09%
Бугари			1	0,09%
непознато			7	0,66%

Становништво према полу и старости^[4]

м ж ? 2       5 80+ 7       14 75—79 14       31 70—74 31       29 65—69 31       36 60—64 30       27 55—59 28       26 50—54 48       34 45—49 44       43 40—44 44       42 35—39 25       36 30—34 33       28 25—29 30       32 20—24 34       28 15—19 45       34 10—14 31       27 5—9 24       32 0—4 26       21 Просек : 40,0 42,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	149	178	220	253	264	304	310

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	45	72	52	53	45	34	7	1	1	0	3,39

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	446	107	295	31	12	1
Женски	445	63	295	80	7	0
УКУПНО	891	170	590	111	19	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	268	61	0	0	85
Женски	216	97	0	0	42
Укупно	484	158	0	0	127
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	13	36	12	16
Женски	0	0	25	19	3
Укупно	1	13	61	31	19
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	3	22	3	7
Женски	2	2	0	5	20
Укупно	4	5	22	8	27
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	1	0	3
Женски	1	0	0	0
Укупно	4	1	0	3

Споменици културе

• Црква Светих апостола Петра и Павла - по инофрмацијама које су доступне са сајту Нишке епархије, храм је грађен у периоду од 1935. до 1939. године. Испред главних врата улаза у Цркву, налази се мозаик посвећен Апостолима Петру и Павлу којем ће у наредном периоду бити потребна реконструкција и освежење. Сама црквена фасада беле је боје. Звоник се налази у предњем делу порте, независна је целина од саме Цркве. Испред Цркве такође може се уочити икона Богородици, која је постављена као незавинса целина и заштићена од кише.^[5]
• Споменик културе - У самом селу, налази се споменик који је без обележја. По самој конструкцији и садржини, претпоставка је да је посвећен особама које су животе дали у борбама Првог светског рата (1912 - 1918 године). На самом споменику не постоје званични записи, тако да је ово само претпоставка до коначног сазнања. Споменик је делом оштећен тако да је потребна реконструкција како би се сачувао за наредне генерације.

Галерија

• 
  Икона испред улаза Цркве
• 
  Улазна врата цркве
• 
  Поглед са стране
• 
  Централни поглед на Цркву
• 
  Мозаик испред улазних врата
• 
  Споменик културе