Градина (Славонија)
општина у Хрватској From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Градина је насељено место и седиште општине у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.
Remove ads
Историја
Период угарске власти (~1000—1552)
Становништво вировитичке области је 1536. бежало на север. Верује се да су потомци тог становништва данас део Градишћанских Хрвата.[1]
Период османске власти (1552—1684)
Вировитица са околином је под османску власт пала 1552. године. У управном смислу околина Вировитице била је у надлештву Пожешког санџака. Од 1541. године, Пожешки санџак је био подређен Будимском беглербеглуку, да би 1580. године прешао под надлештво Босанског беглербеглука. Године 1600. постао је део Кањишког беглербеглука, оставши у његовом саставу до краја османске власти у Славонији. У судском смислу околина Вировитице чинила је Вировитичку нахију, подређену Вировитичком кадилуку.[2]
У османском пописном дефтеру из 1579. године Градина се наводи као село Градци, које припада Брезовици. У њему су наведене четири пореске куће, чији су домаћини били: Антол Пушкаша, Михал Лончар, Павал Ћелетић, Мати Вранић. У близини села се помињу напуштено село Градишка и мезра Симаринци или Симаријевци.[3]
Копривнички капетан Алберт Грасвајн, водећи хабзбуршке трупе, похарао је сва села око Слатине и Вировитице 1600. године.[4]
Период хабзбуршке власти (1684—1918)
Као награду за рад на уређењу коморске управе у Славонији и ширењу Војне границе, цар Леополд I је, у функцији угарског краља, дао властелинство Вучин дон Фердинанду Јохану Карлу, грофу Карафи ди Стиљано и његовом потомству. Исте године је дон Фердинанд умро, а властелинство су преузели његова удовица, грофица Катарина, и син, дон Карло Ото. У склопу новоформираног властелинства налазила се и Градина. Како је властелинство било подељено на две целине, Градина је била у склопу северне, равничарске целине.[5]
Како грофови нису боравили на Вучинском властелинству, администрација је препуштена њиховим опуномоћеницима. Најдуговечнији управитељ био је Јохан Карл Мајер, који је боравио у Вировитици. Због обавеза и према Комори и према властелинству, становништво се често бунило и селило на простор Војне границе. Јохан Карл Мајер је 1731. урадио преглед стања на властелинству.[5]
Током 1736. и 1737. године извршен је попис властелинстава славонског Провинцијала по заповести цара Карла VI (као угарског краља), са циљем доношења урбара којим би се регулисали односи властелина и зависног становништва.[7]
Пописи домаћинстава Карловачке митрополије у периоду између 1702. и 1929. године нису забележили ниједно домаћинство православне вероисповести у Градини.[9]
Период југословенске државе (1918—1991)
До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Вировитица.
Remove ads
Становништво
На попису становништва 2011. године, општина Градина је имала 3.850 становника, од чега у самој Градини 916.[10]
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Градина је имало 1.058 становника, следећег националног састава:
Познате особе
- Бошко Буха (1926—1943), борац-бомбаш Друге пролетерске ударне бригаде и народни херој Југославије.
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads