Грнчар (Бабушница)

За друге употребе, погледајте Грнчар (вишезначна одредница).

Грнчар је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2022. било је 39 становника.

Поглед на центар села са брда

Грнчар
Грнчар пут кроз село
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Општина	Бабушница
Становништво
— 2022.	39
Географске карактеристике
Координате	43° 01′ 04″ С; 22° 20′ 22″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	636
Грнчар Грнчар на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака

Положај

Насеље (село) Грнчар налази се у Лужничкој котлини, на обалама реке Лужнице на путу Пирот—Бабушница—Власотинце—Лесковац десетак километара удаљено од Бабушнице. Насеље је смештено на обали реке окружено стрмим планинама тако да има веома мало обрадивог земљишта.

Историја

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 12 кућа, 3 самачка домаћинства.^[1]

Због веома мале површине обрадивог земљишта и неповољних услова за живот и привређивање млади се већ деценијама исељавају тако да су у селу остали само старији мештани. Велики број људи је отишао да живи у Бабушницу, Пирот и Ниш што је због близине и регионалне припадности било и логично. Иинтересантно је да се највећи број мештана одселио за Пожаревац вероватно због тога што је из многобројних породица прво одлазио по један члан породице (најчешће једно дете) а за њим и остали укућани (браћа и сестре) да би били ближе једни другима и да би им било лакше по доласку у нову средину.

У селу је ранијих година постојала четворогодишња основна школа али због малог (или неколико година никаквог) броја деце школа већ неколико година не ради.

Демографија

У насељу Грнчар живи 154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 62,8 година (60,4 код мушкараца и 65,4 код жена). У насељу има 81 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је осетан пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 741 1953. 737 1961. 668 1971. 508 1981. 342 1991. 217 217 2002. 159 159 2011. 88 2022. 39

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 2       1 80+ 7       4 75—79 9       8 70—74 9       15 65—69 25       20 60—64 7       10 55—59 4       6 50—54 2       3 45—49 2       3 40—44 3       3 35—39 2       2 30—34 1       1 25—29 1       0 20—24 2       0 15—19 3       0 10—14 1       0 5—9 2       0 0—4 1       0 Просек : 60,4 65,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	128	129	129	128	112	95	81

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	27	42	6	2	3	0	1	0	0	0	1,96

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	79	13	51	15	0	0
Женски	76	5	52	19	0	0
УКУПНО	155	18	103	34	0	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	19	12	0	0	3
Женски	8	3	0	0	5
Укупно	27	15	0	0	8
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	1	1	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	1	1	1	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	1	0	0	0

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			149	93,71%
Роми			10	6,28%

Етнички састав према попису из 2022.[5]‍
Срби			31	79,5%
непознато			7	17,9%