Двокрилци

Двокрилци (лат. ) су ред малих до средње великих инсеката слабо хитинизиране коже. Имају само предњи пар крила, док су им уместо задњих крила остали закржљали остаци, махалице, халтере. Глава им је слободна и покретна, усни органи прилагођени лизању, бодењу и сисању. Очи су им велике и састављене, тицала малена. Велика опнена крила за мировања имају положена равно на затку, ређе косо попут крова. Наглашено је полно дволичје, мужјаци обично имају знатно веће очи.

Укратко Научна класификација, Подредови ...

Двокрилци Временски распон: 245–0 Ma средњи тријас — данашњост PreЄ Є O S D C P T J K Pg N

Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Надред:	Panorpida
(нерангирано):	Antliophora
Ред:	Diptera Linnaeus, 1758
Подредови

Ларве су безножне, с наборима за пузање, сишу течности, увлаче се у кашасте материје, или су паразити. Неке живе у води.^[1]^[2] Двокрилци су велики ред који садржи око 1.000.000 врста, укључујући обаде, муве ждрала, осолике муве, кућне муве и друге, иако је описано само око 125.000 врста.

Однос према другим инсектима

Диптера су ендоптериготни инсекти који подлежу радикалној метаморфози. Они спадају у Мецоптерида, поред и .^[3]^[4] Поседовање једног пара крила разликује већину правих мува од осталих летећих инсеката по њиховим именима. Међутим, неке праве муве, попут породице (мушкатне муве), остају секундарно без крила.^[5]

Кладограм представља садашњи консензусни однос.^[6]

Део

‑{Mecopterida}‑

‑{Antliophora}‑

	(водни мољци)

Hymenoptera

Међуодноси подгрупа и породица

Први прави двокрилци познати су из средњег тријаса (пре око 240 милиона година), а постали су распрострањени током средњег и касног тријаса.^[7] Модерне цветнице нису се појавиле све до креде (пре око 140 милиона година), тако да су првотни двокрилци морали имати другачији извор прехране осим нектара. На основу привлачења многих модерних група мува ка сјајним капљицама, сугерише се да су се можда храниле медним излучевинама биљних ушију реда којих је било у изобиљу у то време, а усни делови двокрилаца добро су прилагођени за омекшавање и скупљање мрвичних остатака.^[8] Базне кладе укључују и енигматичне .^[9] Судећи по фосилним траговима, диптере су прошле кроз три епизоде еволуцијске радијације. Многе нове врсте нижих развиле су се у тријасу, пре отприлике 220 милиона година. Многе ниже брахицере појавиле су се у јури, пре неких 180 милиона година. Трећа радијација догодила се међу на почетку палеогена, пре 66 милиона година.

Филогенетски положај био је контроверзан. Монофилија холометаболних инсеката одавно је прихваћена, при чему су главни редови успостављени као и , а управо је познавање односа између тих група наилазило на потешкоће. Сматра се да су члан , заједно са (лептири и мољци), (тулари), (буве), (шкорпиони) и можда (муве уплетених крила). су груписани са и у антлиофоре, али то нису потврдиле молекулске студије.^[10]

sе уобичајено рашчлањују на два подреда, и , разликована према антенама. су идентифициране по издуженим и много сегментираним телима, често пернатим антенама, сличним комарцима и мувама дизалица. имају округла тела и знатно краће антене.^[11]^[12] Накнадне студије утврдиле су да је немонофилетна са модерним филогенијама које сврставају у разреде група које су раније смештане у . Изградња филогенетског стабла била је предмет сталних истраживања. Следећи кладограм заснован је на пројекту .^[9]^[13]^[14]