Девојка-маца

Девојка-маца (јап. , енгл. ) јесте женски кемономими лик (букв. „мачје уши」) са мачјим карактеристикама, као што су мачје уши, мачји реп, или неке друге карактеристике мачјег организма. Девојке-маце се налазе у разним жанровима, али посебно јапанским аниме и манга серијама.^[1]

Девојка маца Википе-тан

Историјат

Најстарији помен некомосуме девојака долази са почетка века, из мисемоно представе у којој је био хибрид жене и мачке.^[2] У Едо периоду су биле популарне приче о мачколиким бакенеко бићима која су могла да се трансформишу у проститутке.^[2] Популарност девојака-маца наставила се кроз Едо и Шова периоде, појављујући се у многим делима као што су (絵本小夜時雨) и (安政雑記).^[2]

Први пример савремене девојке-маце долази из дела Кенђија Мијазаве, (1924) у коме се појављује лик прелепе жене са мачјим ушима.^[3] Њихова популарност је порасла 1936. године када су почеле да се појављују у уличним, камишибаи представама.^[2] Први аниме са оваквим ликовима је био (1949).^{[тражи се извор]} У Америци, најпознатији пример девојке-маце је Жена-мачка, осмишљена 1940. године.^[4]

Девојке-маце су још више популаризоване 1978. године када је Јумико Ошима објавила своју мангу .^[5] Девојке-маце су од тада само наставиле да расту у популарности. До деведесетих година прошлог века појавиле су се у многим аниме и манга серијама,^[6] као и у другим медијима. Толико су вољене да су инспирисале многе конвенције, као што је .^[7]

Пријем

Јапански филозоф Хироки Азума изјавио је да су карактеристике мачака попут мачјих ушију и мачјег говора примери мое−елемената. Азума тврди да иако код неких отаку-а слике мачака представљају њихову сексуалну преференцу, мало њих разуме да такве слике могу бити перципиране као изопачене.^[6][8] У критици манга серијала из 2010. године, феминистичка списатељица Т.А. Нунан тврдила је да у јапанској култури карактеристике мачака имају сличну улогу као у Плејбој зечице у западној култури, служећи као фетишизација младеначке невиности.^[9]