Демографија Србије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Демографија Србије обухвата приказ демографске структуре Републике Србије. Према попису из 2022. године, који не обухвата податке за АП Косово и Метохија), пописани део Србије има 6.647.003 становника. Од тога 75% становништва живи у градовима, док је проценат писменог становништва 98,0%. Стопа рађања је 1,63 деце у просеку по свакој жени.[1] Просечна дужина живота становника је 73 године (мушкарци 70, жене 76).

Remove ads
Историја
Античко доба
У античком добу, подручје данашње Србије насељавало је више индоевропских народа. У питању су била различита племена Илира, Трачана и Келта. У географском смислу, Илири су насељавали западне, Трачани источне, а Келти северне делове данашње Србије. Касније су се појавили и Римљани и Сармати. Током римске власти, локално становништво је постепено романизовано, а од остатака овог становништва ће настати популације касније познате под именом Власи.
Иако су у већем делу античког доба становници територије данашње Србије углавном били пагани, део подручја данашње Србије око Сирмијума и Сингидунума је представљао један од раних центара ширења хришћанства у Римском царству.
Доба Сеобе народа и средњи век
Током Сеобе народа, подручје данашње Србије су населили германски (Готи, Гепиди, Ломбарди) и туркијски народи (Хуни, Авари, Прабугари), а такође и Словени. На овом подручју су у мањој мери становали и византијски Грци, а касније се досељавају и Мађари. Крајем средњег века, на територију данашње Србије долазе и османски Турци.
Након раскола хришћанске цркве 1054. године, на подручју данашње Србије је доминирало православље, док се са севера ширио католицизам, а са југоистока богумилство.
- Словени у 6–7. веку
- Етнички састав територије данашње Србије у 6–8. веку
- Словени у 7–8. веку
- Верска мапа територије данашње Србије у време Великог раскола 1054. године
- Верска мапа територије данашње Србије у 14. веку.
Нови век
Током османске владавине, на подручју данашње Србије су, поред православних Срба, живели и исламизовани Срби, а у мањем броју и Турци, Арапи, Јевреји, Роми, Цинцари и Грци. Крајем 17. и у првој половини 18. века, када северни делови територије данашње Србије долазе под управу Хабзбуршке монархије, на ове просторе се почињу насељавати Немци, Мађари, Словаци, Русини, Румуни и други.
- Верска мапа територије данашње Србије у 16–17. веку.
Од 19. до почетка 20. века
- Слика српског језичног простора према Павлу Ј. Шафарику, Праг 1842. године
- Етничка карта Балкана 1918. године
Remove ads
Кретање становништва у Србији
Remove ads
Пописи становништва

1834—1863.
1866.
1874.
1884.
Пописи становништва 1890–1910. године

Главни предмет пописивања од 1890–1910. године било је фактичко (присутно) становништво. Али сви ови пописи регистровали су напоредо и правно (стално) становништво.[3]
Пописи становништва у Краљевини СХС и Краљевини Југославији
Попис становништва 1921. године
Простор данашње Србије:
Укупно - 4.807.605
Језички састав:
- српски, хрватски и словеначки - 3.394.467 (70,61%)
- мађарски = 373.001 (7,76%)
- немачки = 349.151 (7,26%)
- арнаутски = 310.334 (6,45%)
- румунски = 219.712 (4,57%)
- турски = 30.600 (0,64%)
- остали словенски језици = 11.621 (0,24%)
- остали и непознато = 118.715 (2,47%)
Покрајина Србија (1918—1922):
Укупно - 4.133.478
Remove ads
Пописи становништва у Србији од 1948. године
Попис становништва 1948. године
Укупно - 6,527,966
Етнички састав:
- Срби - 4,823,730 (73.89%)
- Албанци - 532,011 (8.15%)
- Мађари - 433,701 (6.64%)
- Хрвати - 169,864 (2.60%)
- Власи - 93,440 (1.43%)
- Црногорци - 74,860 (1.15%)
- Словаци - 73,140 (1.12%)
- Румуни - 63,130
- Бугари - 59,472
- Роми - 52,181
- Немци - 44,460
- Русини - Украјинци - 22,667
- Словенци - 20,998
- Македонци - 17,917
- неопредељени муслимани - 17,315
- Турци - 1,914
- остали - 30,166
Попис становништва 1953. године
Укупно - 6,979,154
Етнички састав:
- Срби - 5,152,939 (73.83%)
- Шиптари - 565,513 (8.10%)
- Мађари - 441,907 (6.33%)
- Хрвати - 173,246 (2.48%)
- Црногорци - 86,061 (1.23%)
- Југословени неопредељени - 81,081 (1.16%)
- Словаци - 75,027
- Бугари - 60,146
- Румуни - 59,705
- Роми - 58,800
- Турци - 54,526
- Немци - 46,228
- Власи - 28,047
- Македонци - 27,277
- Русини - Украјинци - 23,720
- Словенци - 20,717
- Јевреји - 1,504
- остали - 20,716
- непознато - 1,994
- Етнички састав Србије по општинама 1953. године
Попис становништва 1961. године
Укупно - 7.642.227
Етнички састав:
- Срби - 5.704.686 (74,65%)
- Албанци - 699.772 (9,16%)
- Мађари - 449.587 (5,88%)
- Хрвати - 196.409 (2,57%)
- Црногорци - 104.753 (1,37%)
- Муслимани - 93.467 (1,22%)
- Словаци - 77.837 (1,02%)
- Румуни - 59.505 (0,78%)
- Бугари - 58.494 (0,77%)
- Турци - 44.434 (0,58%)
- Македонци - 36.288 (0,47%)
- Русини - Украјинци - 25.658 (0,34%)
- Југословени - 20.079 (0,26%)
- Словенци - 19.957 (0,26%)
- Немци - 14.533 (0,19%)
- Роми - 9.826 (0,13%)
- Руси - 6.984 (0,09%)
- Чеси - 5.133 (0,07%)
- Власи - 1.377 (0,02%)
- Јевреји - 1.250 (0,02%)
- остали - 6.603 (0,09%)
- непознато - 5.604 (0,07%)
- Етнички састав Србије по општинама 1961. године
- Етнички састав Србије по општинама 1961. године
- Удео Срба у Србији по општинама 1961. године
Попис становништва 1971. године
Укупно - 8.446.591
Етнички састав:
- Срби - 6.016.811 (71,23%)
- Албанци - 984.761 (11,66%)
- Мађари - 430.314 (5,09%)
- Хрвати - 184.913 (2,19%)
- Муслимани - 154.330 (1,83%)
- Црногорци - 125.260 (1,48%)
- Југословени - 123.824 (1,47%)
- Словаци - 76.733 (0,91%)
- Румуни - 57.419 (0,68%)
- Бугари - 53.800 (0,64%)
- Роми - 49.894 (0,59%)
- Македонци - 42.675 (0,51%)
- Русини - 20.608 (0,24%)
- Турци - 18.220 (0,22%)
- Словенци - 15.957 (0,19%)
- Власи - 14.724 (0,17%)
- Немци - 9.086 (0,11%)
- Украјинци - 5.643 (0,07%)
- Руси - 4.746 (0,06%)
- Чеси - 4.149 (0,05%)
- остали - 7.555 (0,09%)
- национално неопредељени - 4.486 (0,05%)
- изјаснили се у смислу регионалне припадности - 10.409 (0,12%)
- непознато - 30.274 (0,36)
- Етнички састав Србије по општинама 1971. године
- Етнички састав Србије по општинама 1971. године
- Удео Срба у Србији по општинама 1971. године
Попис становништва 1981. године
Укупно - 9.313.676
Етнички састав:
- Срби - 6.182.155 (66,38%)
- Албанци - 1.303.034 (13,99%)
- Југословени - 441.941 (4,75%)
- Мађари - 390.468 (4,19%)
- Муслимани - 215.166 (2,31%)
- Хрвати - 149.368 (1,60%)
- Црногорци - 147.466 (1,58%)
- Роми - 110.956 (1,19%)
- Словаци - 73.207 (0,79%)
- Румуни - 53.693 (0,58%)
- Македонци - 48.986 (0,53%)
- Бугари - 33.455 (0,36%)
- Власи - 25.596 (0,27%)
- Русини - 19.757 (0,21%)
- Турци - 13.890 (0,15%)
- Словенци - 12.006 (0,13%)
- Украјинци - 5.520 (0,06%)
- Немци - 5.302 (0,06%)
- Чеси - 3.225 (0,03%)
- Руси - 2.761 (0,03%)
- Јевреји - 683 (0,01%)
- остали - 17.133 (0,18%)
- национално неопредељени - 7.834 (0,08%)
- изјаснили се у смислу регионалне припадности - 6.848 (0,07%)
- непознато - 43.223 (0,46%)
- Етнички састав Србије по општинама 1981. године
- Етнички састав Србије по општинама 1981. године
- Удео Срба у Србији по општинама 1981. године
Попис становништва 1991. године
(Попис су бојкотовали Албанци и делови ромског и муслиманског становништва, тако да је на Косову и Метохији пописано само 359.346 становника и од тога Албанаца само 9.091 (2,53%), Муслимана 57.758 (16,07%) и Рома 44.307 (12,33%), по тим подацима Срба је било на КиМ-у 194.190 (54,04%), Црногораца 20.365 (5,67%), Турака 10.445 (2,91%), Хрвата 8.062 (2,24%) и Југословена 3.457 (0,96%). Касније је Савезни завод за статистику уради званичну процену броја становника Албанаца на 1.596.072, Муслимана на 66.189, и Рома на 45.745, а за целокупну територију КиМ је процењено 1.956.196 становника)
- Званична процена:
Укупно - 9.778.991
Етнички састав:
- Срби - 6.446.595 (65,92%)
- Албанци - 1.674.353 (17,12%)
- Мађари - 343.942 (3,52%)
- Југословени - 323.625 (3,31%)
- Муслимани - 246.411 (2,52%)
- Роми - 140.237 (1,43%)
- Црногорци - 139.299 (1,42%)
- Хрвати - 105.406 (1,08%)
- Словаци - 66.798 (0,68%)
- Македонци - 46.046 (0,47%)
- Румуни - 42.331 (0,43%)
- Бугари - 26.876 (0,27%)
- Буњевци - 21.434 (0,22%)
- Русини - 18.073 (0,18%)
- Власи - 17.807 (0,18%)
- Турци - 11.236 (0,11%)
- Словенци - 8.261 (0,08%)
- Немци - 5.263 (0,05%)
- Украјинци - 5.066 (0,05%)
- Чеси - 2.832 (0,03%)
- Руси - 2.576 (0,03%)
- Јевреји - 1.210 (0,01%)
- остали - 17.129 (0,17%)
- национално неопредељени - 10.906 (0,11%)
- изјаснили се у смислу регионалне припадности - 4.912 (0,05%)
- непознато - 50.367 (0,51%)
- Етнички састав Србије по општинама 1991. године
- Етнички састав Србије по општинама 1991. године
- Удео Срба у Србији по општинама 1991. године
- Пописано становништво:
Укупно - 8.118.917
Етнички састав:
- Срби - 6.446.595 (79,40%)
- Мађари - 343.942 (4,24%)
- Југословени - 323.625 (3,99%)
- Муслимани - 237.785 (2,93%)
- Црногорци - 139.299 (1,72%)
- Роми - 138.645 (1,71%)
- Хрвати - 105.406 (1,30%)
- Словаци - 66.798 (0,82%)
- Македонци - 46.046 (0,57%)
- Румуни - 42.331 (0,52%)
- Бугари - 26.876 (0,33%)
- Албанци - 24.497 (0,30%)
- Буњевци - 21.434 (0,26%)
- Русини - 18.073 (0,22%)
- Власи - 17.807 (0,22%)
- Турци - 11.236 (0,14%)
- Словенци - 8.261 (0,10%)
- Немци - 5.263 (0,06%)
- Украјинци - 5.066 (0,06%)
- Чеси - 2.832 (0,03%)
- Руси - 2.576 (0,03%)
- Јевреји - 1.210 (0,01%)
- остали - 17.129 (0,21%)
- национално неопредељени - 10.906 (0,13%)
- изјаснили се у смислу регионалне припадности - 4.912 (0,06%)
- непознато - 50.367 (0,62%)
- Етнички састав Србије по општинама 1991. године
- Етнички састав Србије по општинама 1991. године
- Удео Срба у Србији по општинама 1991. године
Верски састав:
- Верски састав Србије по општинама 1991. године
- Верски састав Србије по општинама 1991. године
- Удео православаца у Србији по општинама 1991. године
Remove ads
Попис становништва 2002. године (без података за АП Косово и Метохија)
Укупно - 7.498.001
Етнички састав:
- Срби - 6.212.838 (82.86%)
- Мађари - 293.299 (3.91%)
- Бошњаци - 136.087 (1.82%)
- Роми - 108.193 (1.44%)
- Југословени - 80.721 (1.08%)
- Хрвати - 70.602 (0,94%)
- Црногорци - 69.049 (0,92%)
- Албанци - 61.647 (0,82%)
- Словаци - 59.021 (0,79%)
- Власи - 40.054 (0,53%)
- Румуни - 34.576 (0,46%)
- Македонци - 25.847 (0,35%)
- Бугари - 20.497 (0,27%)
- Буњевци - 20.012 (0,27%)
- Муслимани - 19.503 (0,26%)
- Русини - 15.905 (0,21%)
- Украјинци - 5.354 (0,07%)
- остали - 14.191 (0,19%)
- изјашњени у смислу регионалне припадности - 11.485 (0,15%)
- национално неопредељени - 107.732 (1,44%)
- непознато - 75.483 (1,01%)
- Етнички састав Србије по насељима 2002. године
- Етнички састав Србије по насељима 2002. године
- Етнички састав Србије по општинама 2002. године
- Етнички састав Србије по општинама 2002. године
- Етнички састав Србије по општинама 2002. године
- Удео Срба у Србији по општинама 2002. године
Језички састав:
- Језички састав Србије по општинама 2002. године
- Језички састав Србије по општинама 2002. године
- Удео српског језика у Србији по општинама 2002. године
Верски састав:
- Верски састав Србије по општинама 2002. године
- Верски састав Србије по општинама 2002. године
- Удео православаца у Србији по општинама 2002. године
Remove ads
Попис становништва 2011. године
На попису становништва одржаном на територији Србије од 1. до 15. октобра 2011. године, пописано је 4,15% особа мање него на претходном попису. Узрок овоме био је негативни природни прираштај, као и делимични бојкот пописа.[4]
Национална припадност
Према националној припадности, као Срби изјаснило се 83,3% особа, а још 20 етничких заједница имало је по више од 2.000 припадника. Примећен је веома велики раст броја особа које су се изјасниле по регионалној припадности, као и оних који се нису изјаснили. Осим тога, забележен је велики пораст броја особа изјашњених као Горанци и Роми. Највећи пад броја припадника био је међу Југословенима и Црногорцима:
Напомене:
† - непотпун обухват
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности「 (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)
Извор: Републички завод за статистику – Национална припадност Архивирано на веб-сајту (19. новембар 2015), 29.11.2012.
- Етнички састав Србије по општинама 2011. године
- Етнички састав Србије по општинама 2011. године
- Етнички састав Србије по општинама 2011. године
- Удео Срба у Србији по општинама 2011. године
Верски састав
Религија у Србији (2011)
остали (5,25%)

Пописом који је 2011. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), обухваћена је и верска припадност становништва.[5]
- Република Србија (без Косова и Метохије) - 7.186.862
- хришћани - 6.555.931
- православци - 6.079.396
- католици - 356.957
- протестанти - 71.284
- остали хришћани - 3.211
- исламисти - 222.828
- муслимани - 222.828
- јудаисти - 578
- Јевреји - 578
- источне религије - 1.237
- други - 1.776
- агностици - 4.010
- нису верници (атеисти) - 80.053
- нису се изјаснили - 220.735
- непознато - 99.714
Извор: Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност Архивирано 2017-01-17 на сајту
- Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)
- Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)
- Удео православаца у Србији по општинама 2011. године
- Удео православаца у Србији по општинама 2011. године
Језички састав

Општим пописом који је 2011. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), прикупљени су и подаци о матерњем језику становништва.
- Република Србија - 7.186.862
- Српски - 6.330.919
- Мађарски - 243.146
- Босански - 138.871
- Ромски - 100.668
- Словачки - 49.796
- Влашки - 43.095
Извор: Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност Архивирано 2017-01-17 на сајту
- Језички састав Србије по општинама 2011. године
- Језички састав Србије по општинама 2011. године
- Удео српског језика у Србији по општинама 2011. године
Remove ads
Попис становништва 2022. године
Попис становништва је био спроведен од 1. до 31. октобра, док је у следећим местима попис је накнадно продужен за до 7 дана: неке општине Града Београда, Ужицу, Ваљеву, Смедереву, Панчеву, Шапцу, Новом Саду и Суботици. Попис, који је првобитно био планиран за 2021. годину, због пандемије ковида 19 морао је бити одложен за октобар 2022.[6]
Попис је показао даљи пад становништва у Србији, који је у међупописним периоду износио 7,51%.
Национална припадност
Срби су остали највећа етничка група у Србији, са 5.360.239 припадника односно 80,64% укупног становништва. Значајна разлика пописа 2022. године у односну на претходне је велики број непознатих, који проистиче из широке примене административних извора за прикупљане података о грађанима који нису могли, или нису желели да учествују у попису[7]
Напомене:
† - бојкот пописа 2011.
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности「 (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)
Remove ads
Пројекцијa
Републички завод за статистику Србије је 2022. уз попис објавио и пројекцију кретања становништва до 2053. године.[8]
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads