Денис Ричи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Денис Макалистер Ричи (енгл. ; Бронксвил, 9. септембар 1941 — 12. октобар 2011)[3][4][5][6] био је научник из области рачунарства.[3] Створио је програмски језик C, као и Јуникс оперативни систем са својим дугогодишњим колегом Кеном Томпсоном.[3] Ричи и Томпсон су добили Тјурингову награду 1983. године, Хемингову медаљу 1990. године и Националну медаљу за технологију 1999. године. Пред крај живота је био шеф Одсека за истраживање системског софтвера у „Луцент технологијама「 (енгл. ). Значајан је и по својим доприносима у програмским језицима , и , као и оперативном систему Малтикс.
Remove ads
Почеци
Денис Ричи је рођен у Бронксвилу, Њујорк. Дипломирао је на Харварду физику и примењену математику. Почео је да ради 1967. у рачунарском истраживачком центру у Беловим лабораторијама.
и јуникс
Ричи је најпознатији као творац програмског језика , кључни програмер у развоју јуникс оперативног система и као коаутор дефиниционе књиге за , C програмски језик (књига), опште познате као К&Р (према ауторима Кернигену и Ричију).
Ричијев изум а и његова улога у развијању јуникса упоредо са Кен Томпсоном, поставили су га као важног пионира модерног рачунарства. Це језик је данас широко распрострањен у развијању апликација и оперативних система, његов утицај је видљив и у модерним програмским језицима као што су и . Јуникс је такође био утицајан, успостављајући концепте и принципе који су сада у темељима рачунарства. Популарни оперативни систем Линукс и његови алати су наследници Ричијевог рада, а Windows оперативни систем укључује јуникс компатибилне алате и компајлере за програмере.
Ричи је изјавио да је креирање језика „изгледало као добра ствар за урадити「 и да би било ко други на истом месту у исто време урадио ту исту ствар, међутим његов колега из Бел лабса Бјарне Строуструп творац је рекао „да је Денис одлучио да утроши ту декаду на тајанствену математику, јуникс би био мртворођенче「.
Пратећи успех јуникса, Ричи је наставио истраживања у оперативним системима и програмским језицима, доприносећи у Плану 9 и Инферно оперативном систему као и Лимбо програмском језику.
Remove ads
Награде
Тјурингова награда
Године 1983. Ричи и Кен Томпсон заједно су добили Тјурингову награду за њихово развијање теорије генеричких оперативних система и посебно за имплементацију јуникс оперативног система. Ричијево предавање поводом Тјурингове награде било је насловљено „Приказ истраживања софтвера「 (енгл. ).
Национална медаља за технологију
Дана 27. априла 1999. Томпсон и Ричи заједнички су добили Националну медаљу за технологију за 1998. од председника САД Била Клинтона за копроналазак јуникс оперативног система и Це програмског језика који су заједно довели до великог напретка у рачунарском хардверу, софтверу и мрежним системима и стимулисали раст целокупне индустрије и тиме повећали америчку предност у информатичком добу.[7] [8]
Смрт
_Receiving_Japan_Prize.jpeg)
Ричи је пронађен мртав 12. октобра 2011. у 70. години у својој кући у Беркли Хајтсу у Њу Џерзију, где је живео сам.[3] Прве вести о његовој смрти стигле су од његовог бившег колеге Роба Пајка.[4][5][9] Он је био слабог здравља током неколико година након лечења од рака простате и срчаних болести.[3][4][10][11] Вест о Ричијевој смрти била је у великој мери засенчена медијским извештавањем о смрти саоснивача Епла Стива Џобса, која се догодила недељу дана раније.[12]
Remove ads
Наслеђе
Након Ричијеве смрти, рачунарски историчар Пол Е. Серузи је изјавио:[13]
Ричи је био испод радара. Његово име уопште није било познато, али... да имате микроскоп и можете да гледате у компјутер, видели бисте његово дело свуда унутра.
У интервјуу убрзо након Ричијеве смрти, дугогодишњи колега Брајан Керниген рекао је да Ричи никада није очекивао да ће C бити толико значајан.[14] Керниган је за Њујорк тајмс рекао да „Алати које је Денис направио — и њихови директни потомци — покрећу скоро све данас.「[15] Керниген је подсетио читаоце колико су важну улогу имали C и Јуникс у развоју каснијих пројеката високог профила, као што је iPhone.[16][17] Уследила су и друга сведочења о његовом утицају.[18][19][20][21]
Размишљајући о његовој смрти, коментатор је упоредио релативни значај Стива Џобса и Ричија, закључујући да је „[Ричијев] рад играо кључну улогу у покретању технолошке револуције у последњих четрдесет година — укључујући технологију на којој је Епл наставио да гради своје богатство.「[22] Други коментатор је рекао: „Ричи је, с друге стране, изумео и коизумео две кључне софтверске технологије које чине ДНК ефективно сваког појединачног рачунарског софтверског производа који користимо директно или чак индиректно у модерном добу. То звучи као необична тврдња, али је заиста истина.」[23] Један други је рекао, „многи у рачунарској науци и сродним областима знали су за Ричијев значај за раст и развој, свега што има везе са рачунарством, ...」[24]
Fedora 16 и FreeBSD, који су били објављени након његове смрти, посвећени су њему.[25][26]
Астероид 294727 Денисричи, који су открили астрономи Том Глинос и Дејвид Х. Леви 2008. године, назван је у његову меморију.[27] Званични цитат именовања објавио је Центар за мале планете 7. фебруара 2012. (М.П.Ц. 78272).[28]
Од 21. децембра 2018. године једна улица у Београду носи његово име.[29][30]
Remove ads
Надимци
Денис Ричи је често познат као "" (његова имејл-адреса у Бел лабораторијама) у разним Јузенет њузгрупама (енгл. (као што је нпр. ).
Ричијева писана дела
Најпознатија Ричијева писана дела су:
- Програмски језик C енгл. (1978. са Брајаном Кернигеном в. К&Р)
- Јуникс програмерски приручник енгл. (1971)
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads