Димитрије Ц. Ђорђевић

За друге употребе, погледајте Димитрије Ђорђевић (вишезначна одредница).

Димитрије Ц. Ђорђевић (Пожаревац, 11. октобар 1861 — Београд, 25. фебруар 1941) био је један од првих војних телеграфиста.

Димитрије Ц. Ђорђевић
на прослави 50 година Савеза добровољаца у Краљевини Србији
Датум рођења	(1861-10-11)11. октобар 1861.
Место рођења	Пожаревац, Кнежевина Србија
Датум смрти	25. фебруар 1941.(1941-02-25) (79 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија

Биографија

Рођен 1861. у Пожаревцу, где му је отац Цветко био „руковатељ「 телеграфске штације (станице).^[1] Цветко је по мајци Ани Чолак-Антић унук војводе Чолак Анте. Његов брат је био лекар Селимир Ђорђевић, а сестра Катарина је мајка композиторке Љубице Марић.

У Српско-турском рату, 1877-78., учествовао као активни војни телеграфиста. После рата постављен је за телеграфисту у Нишу, а после је службовао у разним местима Србије. Био је и телеграфиста београдског Министарског телеграфа који се налазио при краљевском двору.

Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату 1912-18., као војни телеграфиста.

Бавио се писањем и његови текстови су објављивани у „Политици「 између два светска рата. Службени гласник је касније објавио књигу „Кроз стари Београд「 у којој су скупљени његови текстови. Књига је подељена на три поглавља: „У Београду по први пут「, „Београдски квартови, улице, здања и житељи у њима「 и „Београдски друштвени живот「.

Био је члан два музичка хора „Првог београдског певачког друштва「 и Певачког друштва „Станковић「.^[1] Био је и вежбач у фискултурном друштву сликара Стеве Тодоровића. Био је пријатељ Бранислава Нушића, Стевана Сремца, Милована Глишића и Чича Илије Станојевића. Димитрије је био и агент првог српског осигуравајућег друштва.

Умро је у Београду 1941.