Добривоје Бошковић (политичар)

Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Добривоје Бошковић.

Добривоје Бошковић (Команице, код Мионице, 1922 — Београд, 30. мај 1986) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.

Добривоје Бошковић
Датум рођења	(1922-00-00)1922.
Место рођења	Команице, код Мионице, Краљевина Србија
Датум смрти	30. мај 1986.(1986-05-30) (63/64 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Војна каријера
Члан КПЈ од	1941.
Служба	НОВ и ПО Југославије
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Одликовања

Биографија

Рођен 1922. године у Команицама, код Мионице. Након завршене основне школе, учио је кројачки занат и као млади радник прикључио се револуционарном радничком покрету. Члан тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1941. године. Био је и члан Окружног комитета СКОЈ у Ваљеву.^[1][2]

Након окупације Југославије, 1941. активно се укључио у Народноослободилачки покрет (НОП). Најпре је био борац Ваљевског партизанског одреда, а затим први политички комесар партизанске болнице у Крупњу. Потом је био илегални политички радник у окупираном Београду, након чега је прешао у Срем, где је био у Првом сремском и Посавском партизанском одреду. Током рата обављао је дужности заменика политичког комесара чете, батаљона и Треће шумадијске бригаде. Рањаван је два пута, а из рата је изашао са чином капетана у резерви.^[1][2]

После ослобођења завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”, након чега је обављао разне политичке дужности у Параћину, Светозареву, Крагујевцу и Владимирцима. Био је председник Народног одбора среза Светозарево и председник Социјалистичког савеза среза Крагујевац. Биран је за члана Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа (ССРН) Србије. Од 1965. до 1969. био је председник Контролне комисије ЦК СК Србије, а потом заменик секретара Извршног комитета ЦК СК Србије. Од 1978. до 1982. био је члан Председништва СР Србије.^[1][2]

За члана Централног комитета Савеза комуниста Србије (ЦК СКС) биран је на Шестом, (1968), Седмом (1974) и Осмом конгресу (1978). Биран је за посланика Друштвено-политичког и Савезног већа Скупштине СФРЈ.^[1][2]

Преминуо је 30. маја 1986. у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.^[3]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден Републике са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом, Орден заслуга за народ првог и другог реда, Орден братства и јединства другог реда, Орден за храброст и др.^[1][2]