Емануил Попдимитров

Емануил Попдимитров (буг. ; Грујинци, 4. новембар 1885 — Софија, 23. мај 1943) био је бугарски песник и писац.

Емануил Попдимитров
Емануил Попдимитров
Датум рођења	(1885-11-04)4. новембар 1885.
Место рођења	Грујинци, Кнежевина Бугарска
Датум смрти	23. мај 1943.(1943-05-23) (57 год.)
Место смрти	Софија, Краљевина Бугарска

Биографија

Рођен је као шесто дете у породици свештеника Димитра Попзахаријева (буг. ) и Кане Харизанове. Био је ђак у селу Извору, у Босилеграду и у педагошкој школи у Ћустендилу. Студирао је филозофију на Софијском универзитету до јануара 1907, затим у Београду и Монпелијеу. Радио је као учитељ у Доњој Лисини, Доњем Коритену (1905) и Казанлаку (1909).

Током 1913. године је радио као учитељ у Хаскову, а у периоду 1915-1918. године током Првог светског рата је радио као преводилац у армији.

Књижевна дела

Збирку песама Сан љубави () је издао 1912. године, а 1921. је издао збирке Слободни стихови (), Стихови и песме () и роман Пред олујом (), а 1935. је издао и збирку Јесењи пламенови ().

У делима Емануила Попдимитрова види се велики утицај симболизма.

Литература

• , , , , 1995, издателство Слово, pp. 189-191