Прва епархија Српске православне цркве која је имала јурисдикцију над западном Европом и Аустралијом основана је 12. марта 1969. године под називом Епархија западноевропска и аустралијска. Године 1973. издвојена је нова Епархија аустралијско-новозеландска. Године 1990. конституисане су двије самосталне епархије (Средњоевропска и Британско-скандинавска) од тадашње Епархије западноевропске која је престала да постоји под тим називом. Насљедница те Епархије западноевропске (1969—1990) јесте Епархија средњоевропска која је данас позната као Епархија диселдорфска и њемачка.

Након превазилажења раскола ​Српске патријаршије и Слободне српске православне цркве (1991) на територији западне Европе постојале ​су три српске православне епархије: Епархија средњоевропска,​ Епархија британско-скандинавска ​и Епархија за западну Европу ​Митрополије новограчаничке. На редовном засједању Светог архијерејског сабора (1994) извршена је арондација тих ​епархија. Основана је потпуно нова ​Епархија западноевропска од дијелова епархија Средњоевропске и Британско-скандинавске и Епархије за западну Европу Митрополије новограчаничке.

У састав нове епархије ушло је подручје Француске, Шпаније, Португалије,^[1] Белгије, Холандије и Луксембурга. За првог епископа Епархије западноевропске Српске православне цркве са сједиштем у Паризу постављен је дотадашњи епископ за западну Европу Митрополије новограчаничке Дамаскин Давидовић. Послије епископа Дамаскина, за епископа западноевропског постављен је епископ Лука (Ковачевић). Од 1997. био је администратор Епархије западноевропске, а на редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1999. изабран је за епископа западноевропског на којем се положају се налазио до упокојења, 17. децембра 2021.^[2] Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве је на мајском заседању 2022. године изабрао викарног епископа Јустина Јеремића за новог епископа западноевропског.

Епископи Западноевропске епархије од 1994: