Еуксинско-колхијске широколисне шуме

Еуксинско-колхијске широколисне шуме су екорегион у оквиру биома широколисних и мешовитих шума умерених предела, који се географски простире дуж јужних обала Црног мора (од Бугарске до Абхазије). Вегетација овог региона је разноврсна и креће се од вегетације кишних шума умерених предела до вегетација приобалних шума, тресава и пешчаних дина. Прашуме које се налазе у оквиру овог региона центри су биодиверзитета, као и уточиште бројним угроженим животињским врстама. Еуксинско-колхијски екорегион сматра се угроженим, углавном услед исушивања водених станишта.

еуксинско-колхијски тип мешовите шуме са источном буквом на планини Странџа, у Бугарској

Овај екорегион се састоји из два подрегиона – еуксинског на западу, са мањом количином падавина, и колхијског на истоку, са много већом количином падавина (понекад и преко 4000 кишног талога годишње). Фитогеографска граница између ова два подрегиона је река Мелет у Турској.

Живи свет региона

Велики специјски биодиверзитет екорегиона еуксинско-колхијских широколисних шума објашњава се историјски – током плеистоценских ледених доба овај екорегион био је рефугијум за источноевропске биљке прилагођене на умерену климу.

Најбројније су шуме широколисних и листопадних биљака, углавном источне букве () или питомог кестена (), са присуством китњака (), јаворова (, ), липа и зелкове (). Шуме у долини река гради црна јова (). Спрат ниског дрвећа и жбунова често граде терцијарни реликти, мезофилне зимзелене биљке попут божиковине (), бршљана (), зеленичета (), шимшира ( и ), рододендрона (, , , ).

Међу карактеристикама фауне сисара, свакако треба поменути највећу популацију мрког медведа у Европи присутну управо у западном делу овог екорегиона. Друге значајне сисарске врсте су шакал (), рис (), јелен () и срна ().

Фауна птица је богата угроженим и значајним врстама, попут кудравог пеликана () и белог пеликана (), малог корморана (), белоглаве утве (). Међу барским и воденим птицама значајне су и популације црне и беле роде, великог фламинга (), кашичара (), црвене чапље (), гака () и ражња ().