Зобнатица

Зобнатица (мађ. ) је насеље у општини Бачка Топола, у Севернобачком округу, у Србији. Налази се 25 јужно од Суботице, а 5 северно од Бачке Тополе, на магистралној саобраћајници Суботица—Нови Сад—Београд (стари међународни пут Е-75). Од Новог Сада је удаљена 75 а од Београда 145 . Према попису из 2022. било је 148 становника.

Зобнатица
Детаљ у Зобнатици
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобачки
Општина	Бачка Топола
Становништво
— 2022.	148
— густина	4,6/
Географске карактеристике
Координате	45° 51′ 25″ С; 19° 38′ 04″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	110
Површина	51,4 2
Зобнатица Зобнатица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	024
Регистарска ознака

Зобнатица је позната по чувеној ергела коња,^[1] чија су грла владала хиподромима бивше Југославије. Овде се налазе Музеј коњарства у Зобнатици и парк природе Зобнатица.

Порекло имена

Само име Зобнатица потиче од речи „зобница「, односно платнена торба из које се хране коњи.^[2]

Историја

За насеље се зна пар векова уназад, али први писани документи потичу из времена царице Марије Терезије која је овај посед, као награду за војне заслуге, поклонила Шимону Војнићу (или Бели Војнићу^[3]), који се сматра и оснивачем ергеле, која званично постоји од 1779. године.^[2]

Демографија

Становништво у овом насељу је мешовито, уз релативну мађарску већину, а у последња четири пописа примећен је пад у броју становника.

У насељу Зобнатица живи 250 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,4 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 110 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 1.042 1953. 691 1961. 927 1971. 829 1981. 573 1991. 388 388 2002. 309 309 2011. 238

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Мађари			194	62,78%
Срби			72	23,30%
Југословени			15	4,85%
Хрвати			10	3,23%
Словенци			3	0,97%
Црногорци			1	0,32%
Буњевци			1	0,32%
непознато			2	0,64%

Становништво према полу и старости^[6]

м ж ? 0       0 80+ 2       3 75—79 2       2 70—74 5       4 65—69 7       14 60—64 16       16 55—59 12       16 50—54 17       9 45—49 9       14 40—44 11       4 35—39 13       11 30—34 15       9 25—29 6       10 20—24 10       7 15—19 12       7 10—14 7       5 5—9 12       9 0—4 6       7 Просек : 39,4 42,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	297	191	263	228	182	126	110

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	32	22	15	9	4	1	1	0	0	2,73

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	137	46	77	7	7	0
Женски	126	17	77	26	6	0
УКУПНО	263	63	154	33	13	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	68	54	0	0	8
Женски	28	18	0	0	2
Укупно	96	72	0	0	10
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	1	0	3
Женски	0	1	4	2	0
Укупно	0	2	5	2	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	1	0	0
Укупно	0	0	1	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	1	0	0	0

Занимљивости

Ергела коња

Главни чланак: Ергела Зобнатица

Ергела је основана 1750. године. Комплекс ергеле садржи хиподром^[7] за галопске и касачке трке, терен за такмичења у препонском јахању, мањеж – покривени простор за јахање и тренинг и коњске штале. На улазу у ергелу, налази се статуа Јадрана, најпознатијег грла из ергеле, освајача Југословенске галопске трипле круне која је направљена у природној величини. Ту се налази и Музеј коњарства,^[8] где је за посетиоце обезбеђена водичка служба. Испред музеја, налази се статуа Казанове, још једног прослављеног тркача из ергеле.

Посетиоци Зобнатице могу да јашу коње; термини су од по 45 минута, дужа варијанта је тросатно јахање околином. Може да се изнајми и «фијакер» (сатна тарифа).

Уз ергелу се налази и акумулационо језеро (види: Зобнатичко језеро), на чијој је обали уређено купалиште и плажа, поред које су угоститељки објекти. Посебна атракција је, пре неколико година изграђена, ветрењача, којих је у Војводини некада било много, а данас су реткост. Могуће је и пецање рибе уз плаћање дневне дозволе. Поред расних коња на имању, посетиоци могу видети и дивље свиње, срндаће, нојеве и паунове.^[1]

Зобнатичке коњичке игре

Зобнатичке коњичке игре одржавају се сваког другог викенда у септембру. На дводневној свечаности се окупи и неколико десетина хиљада посетилаца. Манифестација се отвара дефилеом коња и парадом запрега. Ту је и забавна манифестација Зобнатичка ноћ. Недеља је резервисана за касачке трке, галоп и такмичење у препонском јахању.^{[тражи се извор]}

Дворац — Каштел

Каштел Зобнатица (сада депанданс хотела)

Главни чланак: Каштел Терлеи

Зграду дворца, која се налази у пољопривредно-туристичком комплексу „Зобнатица「, изградио је спахија Ђула Терлеи на свом имању 1882. године. Дворац је изграђен у духу позног класицизма као спратни репрезентативни објекат. Са бочне стране се налази кула осматрачница са које се види готово цело имање. У комплексу се налази хотел^[9] и ресторан^[10] „Јадран「.

Дворац је проглашен за културно добро и отворен је за посетиоце. Данас је бивше имање породице Терлеи надалеко познато као Ергела „Зобнатица「.^[11]

Види још

• Зобнатичко језеро

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Мали Београд, на којој се налазе три насеља, Зобнатица, Карађорђево и Мали Београд.