Игор Ракочевић
српски кошаркаш From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Игор Ракочевић (Београд, 29. март 1978) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицији бека.
У каријери је играо за Црвену звезду (у три наврата), Будућност, Минесота тимбервулвсе, Памесу, Реал Мадрид, Таукерамику, Ефес Пилсен и Монтепаски Сијену. Једини је кошаркаш који је три пута био најбољи стрелац Евролиге, и тако заслужио награду Алфонса Форда.
Са кошаркашком репрезентацијом СР Југославије освојио је златне медаље на Европском првенству 2001. у Турској и на Светском првенству 2002. у Индијанаполису.
Remove ads
Клупска каријера
Црвена звезда
Прошао је све млађе категорије Црвене звезде и као велики таленат клуба заиграо је за први тим у сезони 1994/95. У својој првој сезони био је у саставу на 33 утакмице у којима је постигао 66 поена у свим такмичењима и то са свега 16 година.[1] Наредне сезоне је је показао још већи напредак. Истакао се у доигравању 1996. године, када је у четвртфиналној серији против БФЦ-а из Беочина бележио 13,3 поена по утакмици. У другом мечу забележио је 20 поена, а у трећем 16, али је противнички тим отишао у полуфинале. У сезони 1996/97. није много времена проводио на паркету. Био је у тиму на 15 мечева у првенству и Купу, а тим је имао слабе резултате.
У сезони 1997/98, Игор је потпуно експлодирао и постао носилац игре клуба. Био је први стрелац тима у лигашком делу шампионата са 336 поена на 26 мечева (просек 12,9 по утакмици).[1] Убацио је 31 поен у 7. колу против Морнара (99:70), а у доигравању је на осам утакмица постигао 99 поена (12,4 по мечу) и тако допринео освајању шампионске титуле у финалној серији против ФМП Железника са 3:1 у победама. У трећем мечу финала убацио је 17, а у четвртом 16 поена. Те сезоне црвено-бели су у европском Купу Радивоја Кораћа рушили све пред собом, да би поклекли у реваншу финала против Вероне (64:73)[2] у гротлу хале Пионир, иако су у првом мечу славили на гостовању у Италији са 74:68.[3]
Наредне сезоне црвено-бели су заиграли у Евролиги, где су забележене четири победе, између осталог против Цибоне у Загребу уз одличну Игорову партију и Жалгириса у Београду. Ракочевић је у Евролиги бележио 13,8 поена[4] и по просеку је био први стрелац Звезде, као и у лигашком делу домаћег шампионата (18,9 поена) и укупно у сезони са 16,2 поена по мечу. Ипак, те сезоне није освојен трофеј, јер доигравање није ни играно због бомбардовања, па је Будућност из Подгорице проглашена прваком јер је била прва у лигашком делу са победом више од Црвене звезде.
У сезони 1999/00. Игор је поново био најбољи стрелац екипе са 268 поена у лигашком делу првенства (15,8 по мечу) и са укупно 524 поена у сезони (просек 13,1), али је у доигравању имао слабије партије због недовољне спремности после повреде.[1] Црвено-бели се нису прославили те сезоне. Стигли су до полуфинала доигравања, а у Евролиги су забележили две победе у 16 мечева. Ракочевић је са 12,6 поена у елитном такмичењу био други стрелац екипе, иза Николе Јестратијевића, који је бележио 13,7 поена по мечу.[5]
Будућност
У октобру 2000. године прелази у Будућност.[6] Тим из Подгорице је у то време имао изузетно јак састав који је укзучивао велики број репрезентативаца попут Дејана Томашевића, Миленка Топића и искусних кошаркаша Владе Кузмановића, Дејана Радоњића и др. И у редовима Будућности је пружао одличне партије и био најчешће први стрелац тима. У сезони 2000/01. бележио је 12,9 поена у Евролиги, а сезону касније 17,7 поена на 14 мечева у елитном такмичењу.[7] Са Подгоричанима је освојио титулу Југословенског првенства као и домаћи Куп 2001. године.
НБА
Игор је 2000. године изабран на НБА драфту као 51. пик од стране Минесота тимбервулвса.[8] Две године касније прелази у Минесоту. Ипак није много времена проводио на терену. Током сезоне 2002/03. одиграо је 42 утакмице на којима је просечно био у игри 5,8 минута и бележио 1,9 поена по мечу.[9] Тимбервулвси су га отпустили у мају 2003.[10] У септембру исте године потписао је негарантовани уговор са Сан Антонио спарсима али није успео да се избори за место у тиму па је повратак у Европу био неминован.
Црвена звезда
У октобру 2003. се вратио у Црвену звезду потписавши једногодишњи уговор.[11][12] Имао је сјајну сезону, бележећи просечно 22,6 поена у Јадранској лиги, док је у Еврокупу имао просечних 19,3 поена на 10 утакмица. Укупно је у свим мечевима те сезоне постигао 1116 поена на 51 мечу, просечно 21,9 поена по утакмици. Био је најбољи стрелац, асистент и крадљивац Јадранске лиге. Са Црвеном звездом је освојио домаћи незаборавни Куп Радивоја Кораћа у Новом Саду, када је Звезда у три утакмице стизала до победа после продужетака. Звезда је те године такође стигла до полуфинала домаће лиге као и фајнал-фора Јадранске лиге.
Памеса
У лето 2004. године је потписао за Памесу из Валенсије.[13] Са њима је провео једну сезону у којој је бележио просечно 21 поен по утакмици, чиме је изборио друго место на листи стрелаца АЦБ лиге. Са Памесом је играо и УЛЕБ куп, где је на 16 утакмица имао просек од 18,9 поена.
Реал Мадрид
У августу 2005. је потписао за Реал Мадрид.[14] И у Реалу, који се поред домаћих такмичења такмичио и у Евролиги, се задржао само годину дана,. Ракочевић је играо на свих двадесет утакмица постизавши у просеку 14,8 поена.[7] Са Булоком чинио је један од најбољих нападачких бековских тандема у Евролиги.
Таукерамика

У јулу 2006. је потписао уговор са Таукерамиком,[15] где је оставио веома дубок траг наступајући за овај тим три пуне сезоне. Већ у првој сезони са Таукерамиком је освојио Суперкуп Шпаније. У Евролиги је био најбољи стрелац тима и читаве Евролиге са просечних 16,2 поена што му је било довољно да освоји награду "Алфонса Форда" као најбољи стрелац Евролиге.[16]
Следећа сезона била је још успешнија због тога што је поред Суперкупа освојена и шампионска титула АЦБ лиге. Он је титули допринео са просечних 15,2 поена на 39 утакмица.
У сезони 2008/09. Ракочевић је имао још једну феноменалну сезону. На почетку је освојен још један Суперкуп Шпаније а касније и Куп Шпаније. У Евролиги је имао једну од најбољих сезона у каријери где је још једном освојио награду “Алфонсо Форд“[17], пошто је имао просек од 18 поена на 21 утакмици.[7]
Често је касније изјављивао да му је одлазак из Шпаније и Таукерамике једна од највећих грешака у каријери.
Ефес пилсен
У јуну 2009. одлази у турски Ефес Пилсен.[18] Током прве сезоне у првенству Турске је бележио просечно 15,7 поена, а у Евролиги је имао скроман просек од 10 поена по утакмици. Друга сезона је била знатно боља што се тиче индивидуалног учинка када је у првенству Турске имао 13,4 поена по мечу.[19] Сјајним партијама у сезони Евролиге 2010/11. освојио је по трећи пут у каријери титулу најбољег стрелца Евролиге.[20] Након завршетка сезоне 2010/11. напустио је Ефес.[21]
Монтепаски Сијена
У октобру 2011. потписује једногодишњи уговор са екипом Монтепаски Сијена.[22] У Сијени се већ осетио благи пад како у његовој игри тако и у способности да лако излази на крај са противничким чуварима. Одиграо је 20 утакмица у Серији А на којима је бележио просечно 11,1 поен по мечу.[23] Са њима је на крају сезоне освојио италијанско првенство и куп. И са Сијеном је учествовао у Евролиги, где је на 19 утакмица просечно постизао 9,4 поена.
Црвена звезда
У августу 2012. вратио се у Црвену звезду, потписавши двогодишњи уговор.[24] Водио је црвено-беле до титуле у Купу Радивоја Кораћа а Партизану је у финалу дао 20 поена.[25] У Еврокупу је Звезда стигла до друге фазе а Ракочевић је блистао са просеком од 19,5 поена на 11 мечева.[7] У Јадранској лиги Звезда је стигла до финала доигравања што је значило квалификацију за Евролигу следеће године, што је био један од циљева те сезоне. У финалу је Црвена звезда поражена од Партизана. На 28 мечева Јадранске лиге бележио је просечно 15,4 поена по мечу. У домаћем првенству Ракочевић је наставио са сјајним поентерским партијама. Био је најбољи стрелац и нашао се у најбољој петорци Суперлиге.[26] Ипак црвено-бели опет нису успели да освоје титулу пошто су у финалу доигравања поражени од Партизана. На крају сезоне је раскинуо уговор са Звездом.[27]
Remove ads
Репрезентација
Играо је за млађе репрезентативне селекције Југославије. На Европском првенству за јуниоре 1996. године бележио је просечних 25,4 поена, 3.6 асистенција и 1,7 скокова и тако помогао освајању бронзе. Следеће године је са репрезентацијом испод 22 године освојио бронзу на Светском првенству у Мелбурну. И следеће сезоне 1998. учествује са том репрезентацијом на Европском првенству и тиму са Дејаном Милојевићем, Марком Јарићем, Јовом Станојевићем осваја златну медаљу. Игор је био вођа ове екипе а нарочито се истакао у финалу против Словеније када је постигао 37 поена за 34 минута ( 11-6 за два, 5-4 за три и 15-13 слободна бацања). Наравно, проглашен је за МВП овог шампионата.
Године 1999. дебитовао је и за сениорску репрезентацију Југославије, али није успео да уђе у тим који је играо на Европском првенству 1999. у Француској. Ипак изборио је место у првих 12 већ на следећем већем такмичењу, Олимпијским играма 2000. у Сиднеју, на ком је репрезентација Југославије освојила тек шесто место. На 5 утакмица бележио је просечно 3,2 поена по мечу.[28] Био је део репрезентације која је под вођством тренера Пешића направила фантастичне резултате на две узастопне репрезентативне акције. На Европском првенству 2001. у Турској осваја златну медаљу, а исти успех понавља и следеће године на Светском првенству 2002. у Индијанаполису. На оба такмичења је због јаке конкуренције имао скромну минутажу а бележио је око 5 поена просечно по мечу.[28]
На Европском првенству 2003. није добио прилику, јер је нови селектор Вујошевић дао предност Авдаловићу. Након тога учествовао је на Олимпијским играма 2004. у Атини где је репрезентација Србије и Црне Горе освојила тек 11. место. На шест одиграних мечева бележио је просечно 11,5 поена по мечу.[28] Био је део и репрезентације на Европском првенству 2005. у Србији и Црној Гори где је наша репрезентација испала у четвртфиналу од Француске. Био је најбољи стрелац екипе са 16,2 поена просечно по мечу.[28] Као капитен предводио је репрезентацију СЦГ на Светском првенству 2006. у Јапану. Наш тим је испао у осмини финала а Ракочевић је поново био најбољи стрелац екипе са просечно 18,3 поена по мечу.[28]
Remove ads
Остало
Његов отац Горан је током шездесетих и седамдесетих година прошлог века играо за Црвену звезду. Има велику популарност и поштовање међу присталицама Црвене звезде, с обзиром да је носио дрес Звезде у три наврата.
Средином децембра 2019. године, шпански кошаркашки клуб Басконија објавио је да ће повући из употребе дрес са бројем 8 који је носио Ракочевић.[29]
Током 2015. године је постављен за потпредседника Кошаркашког савеза Србије.[30] На тој функцији је био до децембра 2020. године.[31]
Успеси
Клупски
- Црвена звезда:
- Првенство СР Југославије (1): 1997/98.
- Куп Радивоја Кораћа (2): 2004, 2013.
- Будућност:
- Првенство СР Југославије (1): 2000/01.
- Куп СР Југославије (1): 2000/01.
- Таукерамика:
- АЦБ лига (1): 2007/08.
- Куп Краља (1): 2009.
- Суперкуп Шпаније (3): 2006, 2007, 2008.
- Ефес Пилсен:
- Куп Председника (2): 2009, 2010.
- Монтепаски Сијена:
- Серија А (1): 2011/12.
- Куп Италије (1): 2012.
Појединачни
- Најбољи стрелац Евролиге (3): 2006/07, 2008/09, 2010/11.
- Прва постава идеалног тима Евролиге (1): 2008/09.
- Друга постава идеалног тима Евролиге (1): 2006/07.
- Најкориснији играч месеца Евролиге (1): јануар 2009.
- Најбољи стрелац, асистент и крадљивац Јадранске лиге: 2003/04.
- Најкориснији играч фајнал-фора Јадранске лиге (1): 2003/04.
- Најбољи стрелац Суперлиге Србије (1): 2012/13.
- Најбоља петорка Суперлиге Србије (1): 2012/13.
- Најкориснији играч Европског првенства до 22 године (1): 1998.
- Учесник Ол-стар утакмице Првенства Турске (2): 2010, 2011.
Репрезентативни
- Европско првенство до 18 година:
1996.
- Медитеранске игре:
1997.
- Светско првенство до 22 године:
1997.
- Европско првенство до 22 године:
1998.
- Европско првенство:
2001.
- Светско првенство:
2002.
Remove ads
Статистика
Најбољи у лиги |
Напомена: Евролига није једино такмичење у којем је играч учествовао, играо је и у домаћим такмичењима
Евролига
НБА
Remove ads
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads