Камило Голђи

Камило Голђи^[а] (итал. ; Кортено, 7. јул 1843 — Павија, 21. јануар 1926) италијански је научник и лекар. Био је редом професор анатомије, хистологије, опште патологије. Добитник је Нобелове награде за физиологију и медицину 1906. заједно са шпанским хистологом Сантијагом Рамоном и Кахалом за доприносе у изучавању нервног система.^[1][2] Пронашао је методу бојења нервних ћелија (по њему је названа Голђијева метода) солима сребра и тако омогућио да се први пут те ћелије сагледају у целини. Користећи своју технику бојења 1898. године открио је ћелијску органелу која по њему добија име Голђијев апарат.^[3] По њему носе име и кожни и жилни рецептори.

Дом Камила Голђија

Камило Голђи
Камило Голђи 1906. године
Датум рођења	(1843-07-02)2. јул 1843.
Место рођења	Кортено, Ломбардија-Венеција
Датум смрти	21. јануар 1926.(1926-01-21) (82 год.)
Место смрти	Павија, Краљевина Италија
Поље	медицина
Познат по	Голђијев апарат
Награде	Нобелова награда за физиологију или медицину (1906)

Напомене

1. Правилна транскрипција по Правопису српскога језика (Матица српска, 2010).

Библиографија

• Paolo Mazzarello (2010). Golgi: A Biography of the Founder of Modern Neuroscience. Превод: Aldo Badiani; Henry A. Buchtel. New York: Oxford University Press.