Карађорђево (Бачка Топола)

За друге употребе, погледајте Карађорђево (вишезначна одредница).

Карађорђево је насеље у општини Бачка Топола, у Севернобачком округу, у Србији. Настало је колонизацијом народа из Босанске Крајине и Лике око 1921. године. Према попису из 2022. било је 349 становника. Састоји се од два дела: главног дела села, Калмарке и дела села који се зове Рајчић. До села постоји савремен пут са две траке који је саграђен током 1997. године. Добровољци су 1937. подигли основну школу "Опленац".^[1]

Карађорђево
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобачки
Општина	Бачка Топола
Становништво
— 2022.	349
— густина	28*/
Географске карактеристике
Координате	45° 51′ 25″ С; 19° 35′ 29″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	112
Површина	51,4* 2
Карађорђево Карађорђево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24308
Позивни број	024
Регистарска ознака

Село је типично равничарско, компактно са улицама које се секу под правим углом. У околини села се налазе бројне шуме, пашњак и језеро које је у процесу добијања ознаке „Парк природе“. У околини села постоји и саграђена депонија.

У селу постоји више индустријских погона као на пример:погон за производњу бројлера Месне индустрије „Топико“, као и новосаграђени објекти за узгој товних свиња који су успоставили кооперативну сарадњу са Месном индустријом „Топола“ из Бачке Тополе. Већи део сеоског становништва се бави пољопривредом, мада постоји и део становништва који се бави административним пословима у Бачкој Тополи и Суботици.

Село је једно време имало и фудбалског друголигаша, а то је био ФК Солунац, док је други клуб, ФК Напредак угашен због немогућности финансирања, и неизаинтересованости месне заједнице да помогне у опстанку.

Демографија

У насељу Карађорђево живи 469 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (39,7 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 997 1953. 1.143 1961. 868 1971. 746 1981. 624 1991. 588 578 2002. 590 590 2011. 468

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			535	90,67%
Мађари			21	3,55%
Буњевци			9	1,52%
Црногорци			5	0,84%
Хрвати			4	0,67%
Југословени			2	0,33%
Чеси			1	0,16%
Словаци			1	0,16%
Русини			1	0,16%
непознато			1	0,16%

Становништво према полу и старости^[4]

м ж ? 2       0 80+ 4       9 75—79 11       13 70—74 29       26 65—69 18       40 60—64 9       23 55—59 3       11 50—54 11       6 45—49 24       20 40—44 34       24 35—39 17       24 30—34 20       18 25—29 8       12 20—24 17       17 15—19 26       19 10—14 16       23 5—9 19       12 0—4 14       11 Просек : 39,7 44,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	208	276	239	238	226	212	205

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	53	47	28	46	17	10	3	0	1	0	2,88

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	233	76	144	10	3	0
Женски	262	52	141	61	8	0
УКУПНО	495	128	285	71	11	0

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	120	60	0	0	28
Женски	75	39	0	0	14
Укупно	195	99	0	0	42
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	8	9	1	3
Женски	0	1	5	1	1
Укупно	0	9	14	2	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	2	4	0	1
Женски	2	0	3	1	8
Укупно	4	2	7	1	9
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	2	0	0	0

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Мали Београд, на којој се налазе три насеља, Зобнатица, Карађорђево и Мали Београд.