Бачка Топола

Бачка Топола (мађ. ) је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Севернобачком управном округу. Према попису из 2022. било је 11.930 становника.

Бачка Топола
Бачка Топола
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобачки
Општина	Бачка Топола
Становништво
— 2022.	11.930
— густина	113,94[а]/
Географске карактеристике
Координате	45° 48′ 48″ С; 19° 37′ 59″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	110
Површина	104,7[а] 2
Бачка Топола Бачка Топола на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24300 24302
Позивни број	024
Регистарска ознака	BT

Овде се налазе музеј Бачке Тополе, сеоска кућа панонског типа с окућницом, каштел Пала Краиа и ветрењача.^[1]

Географија

Бачка Топола се налази на 45° 49´ северне географске ширине и 19° 39´ источне географске дужине. Изграђена је у долини речице Криваје и на брежуљкастом терену телечке лесне заравни. У њему се укрштају путни правци север-југ и исток-запад.

Од Суботице је удаљен 32 km, од Сенте и Бечеја око 40 km, од Сомбора 45 km и од Новог Сада 69 km.

У Бачкој Тополи је новембра 2013. одржана прва Сармијада.^[2]

Овде се налазе железничка станица Бачка Топола, ОШ „Чаки Лајош” Бачка Топола и Музичка школа Бачка Топола.

Историја

Праисторија и Античко доба

Археолошка истраживања на територији општине показала су да се овде налазило насеље још у периоду каменог доба. Археолози Градског музеја из Суботице су вршили ископавања и пронађени су предмети од кости и камена. Истраживања су такође показала да су људи боравили на тим просторима и у периоду од пре 8-10.000 година. У доба Неолита постоје двоумљења око насељавања ових простора. Наиме, сматра се да предео данашње општине није био насељен због тога што се тада налазио прекривен храстовим шумама, међутим, каснијим ископавањима дошло се до археолошких налаза управо из тог периода. Приликом изградње вештачког језера пронађена је једна некропола из бронзаног доба за коју се сматра да припада Хигелгребер култури, народима који су живели ту пре 3400-3300 година.

У периоду Римског царства ове просторе насељавају Сармати. На територији општине је пронађено више локалитета из овог периода. Пронађени су гробови из овог периода, многобројна керамика, више некропола, остаци насеља. На локалитету Банкерт-Вагохид пронађено је око 222 гроба, од којих око 40 спадају у епоху Сармата.^[3]

У каснијем периоду на ова подручја долазе Авари, а од 9. века Мађари. Приликом археолошких ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.^[4]

Средњи век, прво писано јављање, новија историја

У писаним изворима бачкотополски крај се први пут помиње 1462. године, под именом . Као насеље, под називом Топола спомиње се први пут у турским тефтерима 1543. године. Облик налазимо први пут у попису места Калочке надбискупије потврђених краљевским заштитним писмом 1665. године. Након турске најезде подручје је готово опустело, те се до краја 17. века у записима помиње само као пустара.

У историји насеља прекретницу доноси 1750. година. Те године, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против Француских снага 1800. године, као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, које већ 1806. године добија статус варошице, са правом одржавања вашара три пута годишње. Почетком 1849. године, након пораза Мађарске револуције град је опљачкан и делимично спаљен. Након тога, живот се полако враћа и у другој половини 19. века град је поново развијен и има своју индустрију.

Након Првог светског рата, Тријанонским споразумом Бачка Топола прелази под надлежност Краљевине СХС. Са 18.000 становника била је друго село по величини у краљевини.^[5] У Другом светском рату, мађарске окупационе снаге држе град од 1941. до 1944. године, када партизани са совјетским снагама ослобађају и Бачку Тополу. У близини насеља се током рата налазио логор који је формирала мађарска војна управа 19. маја 1941. Током рата, кроз логор је прошло највише Јевреја и Срба. Од априла 1944. управу над логором преузима СС и кориштен је као станица за депортацију Јевреја.^[6]

Након Другог светског рата развој Бачке Тополе узима новог маха. Почиње изградња и снажна индустријализација, мења се изглед и амбијент града.^[4]

Демографија

Етнички састав 1910.^[7]

	Мађари	Јевреји	Срби
	12.339	505	17

Демографија

У насељу Бачка Топола живи 12.101 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,7 код мушкараца и 44,1 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито уз мађарску већину (према попису из 2022. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.

Демографија[8] Година Становника 1948. 14.051 1953. 14.322 1961. 15.184 1971. 16.056 1981. 17.027 1991. 16.704 16.535 2002. 16.171 16.574 2011. 14.573

Етнички састав према попису из 2022.‍[9]
Мађари			6.064	50,83%
Срби			4.123	34,56%
Црногорци			170	1,42%
Југословени			134	1,12%
Хрвати			71	0,60%
Русини			62	0,52%
Албанци			50	0,42%
Буњевци			37	0,31%
Роми			33	0,28%
Муслимани			31	0,26%
Словаци			19	0,16%
Македонци			18	0,15%
Словенци			8	0,06%
Немци			7	0,06%
Румуни			6	0,05%
Украјинци			5	0,04%
Руси			4	0,03%
Бошњаци			3	0,03%
Бугари			1	0,01%
остали			47	0,40%
регионална припадност			32	0,27%
неизјашњени			541	4,53%
непознато			464	3,89%
укупно: 11.930

Становништво према полу и старости^[10]

м ж ? 14       16 80+ 117       283 75—79 180       370 70—74 276       444 65—69 377       462 60—64 407       532 55—59 471       505 50—54 598       593 45—49 656       724 40—44 637       644 35—39 487       530 30—34 470       511 25—29 538       492 20—24 592       562 15—19 581       549 10—14 510       495 5—9 429       413 0—4 353       353 Просек : 38,2 41,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	5.003	5.371	5.662	6.013	6.393	6.308	6.009

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.391	1.610	1.226	1.289	336	113	30	5	7	2	2,69

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	6.401	1.926	3.903	262	304	6
Женски	7.217	1.423	3.947	1.357	484	6
УКУПНО	13.618	3.349	7.850	1.619	788	12

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	3.194	791	0	0	1.034
Женски	2.427	385	0	0	695
Укупно	5.621	1.176	0	0	1.729
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	26	160	346	64	191
Женски	11	42	380	64	54
Укупно	37	202	726	128	245
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	35	69	210	97	60
Женски	104	63	121	218	232
Укупно	139	132	331	315	292
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	109	2	0	0
Женски	52	6	0	0
Укупно	161	8	0	0

Спорт

У Бачкој Тополи постоји ФК ТСЦ, који је тренутно члан Супер лиге Србије. Остварили су историјски успех освајањем 4. места у првенству и пласманом у Лигу Европе. Од 2013. године, на прослави 100 година упражњавања фудбала у Бачкој Тополи, враћено је име из 1913. ТСЦ, а претходно се клуб звао ФК Бачка Топола.

Фудбалери који су играли за фудбалске екипе из Бачке Тополе су фудбалери попут Николе Жигића, Душана Тадића, Чедомира Павићевића, Видака Братића и Бранка Бошковића.

Знаменитости

Римокатоличка црква Похођење Блажене Дјевице Марије завршена је 1906. године. Саграђена је у неоготском стилу по пројекту Ференца Рајхла и са звоником висине 72.7 метара представља највишу римокатоличку богомољу у Србији.

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Напомене

1. Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бачка Топола, на којој се налазе два насеља, Бачка Топола и Мићуново.