Косовске безбедносне снаге

Косовске безбедносне снаге (КБС; алб. ) је војска Републике Косово.^[б] КБС имају задатак да бране суверенитет и територијални интегритет Косова, војну подршку цивилним властима и учешће у међународним мировним мисијама и операцијама. Од 2018. у процесу су трансформације у Оружане снаге Косова.

Косовске безбедносне снаге
алб.
Амблем
Застава
Основана	1. јануар 2009.; пре 16 година (2009-01-01)
Датум стања	14. децембар 2018.; пре 6 година (2018-12-14)[а]
Седиште	Приштина
Веб-сајт	mod.rks-gov.net/
Вођство
Врховни командант	Вјоса Османи
Министар одбране	Ејуп Маћедонци
Командант	Башким Јашари
Бројно стање
Војно способни	од 18
Активни састав	10.000
Резервни састав	5.000
Трошкови
Буџет	249.000.000 евра (2024)
Проценат БДП	2,04% (2024)
Индустрија
Страни добављачи	Албанија  Аустрија  Немачка  Италија  Турска  Уједињено Краљевство  САД
Сродни чланци
Историја	Ослободилачка војска Косова Косовски заштитни корпус
Чинови	Чинови Косовских безбедносних снага

Косовске безбедносне снаге су основане 21. јануара 2009. из снага Косовског заштитног корпуса, односно пређашње терористичке Ослободилачке војске Косова. Постојање КБС је нелегално према међународном праву и Резолуцији 1244, која наводи КФОР као једине оружане снаге на простору Косова и Метохије.

Историја

Након рата на Космету 1999, УН-овом резолуцијом број 1244 на Косову је успостављена Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову уз сигурносну потпору НАТО-а тј. КФОР-а. КФОР је стигао на Косово 12. јуна 1999. под мандатом УН.

Косово је прогласило независност у фебруару 2008. године. Дана 21. јануара 2009. су основане КБС из људства некадашњег Косовског заштитног корпуса које је претходно проверено. КБС није наследник заштитног корпуса који је претходно распуштен. Оснивање КБС су помогле земље НАТО-а, нпр. САД је донирао војне униформе, Немачка војна возила. По оснивању Словенија је донирала 30.000 евра. КБС има у циљу деловање по НАТО стандардима.

Косовске безбедносне снаге добијају око 10 милиона евра годишње као донацију од Републике Турске, којом се уговара куповина војне опреме такође из Турске.^[1]

Етничке мањине

Мањине у КБС-у^[2]

Етничка припадност	Износ
Турци	49
Срби	45
Бошњаци	43
Ашкалије	30
Египћани	14
Хрвати	3
Роми	3
Горанци	1
Немци	1

Структура

Чинови Косовских безбедносних снага

2009—2012

	Генерали
radhë	Gjenerallejtënant	Gjeneralmajor	Gjeneralbrigade
Чин	Генерал-потпуковник	Генерал-мајор	Бригадни генерал

	Staff Officers			Официрски чинови
radhë	Kolonel	Nënkolonel	Major	Kapiten	Toger	Nëntoger
Чин	Пуковник	Потпуковник	Мајор	Капетан	Први поручник	Други поручник

	Подофирицски чинови				Војнички чинови
radhë	Rreshter Major	Rreshter i parë	Kapter	Rreshter	Tetar	Ushtar
Чин	Заставник	Водник прве класе	Водник	Млађи водник	Десетар	Разводник

Од 2012 године

	Генерали
radhë	Gjenerallejtënant	Gjeneralmajor	Gjeneralbrigade
Чин	Генерал-потпуковник	Генерал-мајор	Бригадни генерал

	Staff Officers			Официрски чинови
radhë	Kolonel	Nënkolonel	Major	Kapiten	Toger	Nëntoger
Чин	Пуковник	Потпуковник	Мајор	Капетан	Први поручник	Други поручник

	Подофирицски чинови				Војнички чинови
radhë	Rreshter Major	Rreshter i parë	Kapter	Rreshter	Tetar	Ushtar
Чин	Заставник	Водник прве класе	Водник	Млађи водник	Десетар	Разводник

Оружје и опрема

Ватрено оружје

Слика	Оружје	Чаура	Земља порекла	Напомена	Референца
Пушке
	Х&К Г36	5.56×45 mm НАТО	Немачка	стандардна јуришна пушка	[3]
	Колт м4	5.56×45 mm НАТО	Сједињене Државе		[4]
Пиштољи
	FN Five-seven	9×19 mm Парабелум	Белгија		[3]
Аутоматске пушке
	Х&К МP5	9×19 mm Парабелум	Немачка /  Турска	неколико варијанти	[тражи се извор]
	М84	9×19	Југославија/ СР Југославија	неколико варијанти	[тражи се извор]
Снајперске пушке
	Barrett M82/M107	12.7×99mm NATO (.50 BMG)	Сједињене Државе	Противматеријална снајперска пушка.	[5]
Митраљези
	PMT-76-57A	7.62x51mm NATO	Турска	Интегрисан је на оклопним возилима.	[6][7]
Бацач граната
	Х&К АГ36	40×46 граната	Немачка
	БГМ-71 ТОВ		Сједињене Државе
Противоклопно оружје
	OMTAS	160 mm	Турска		[7][8][9]
	FGM-148 Javelin	127 mm	Сједињене Државе	У процесу је наруџбине. Продају 246 јединица одобрио је Стејт департмент Сједињених Држава.	[10]
Минобацачи
	Aselsan Alkar	120 mm	Турска	Самоходни минобацачки систем. Инсталиран на BMC Vuran.	[7][8]

Возила

Слика	Име	Земља порекла	Број	Напомена	Референца
Оклопна возила
	Otokar Cobra	Турска	16+		[11][12][13][14]
	Humvee	Сједињене Државе	200+		[15][16][17][18][19]
	BMC Vuran 4x4	Турска	4		[1][20]
	BMC Kirpi	Турска	10		[1][20]
	M1117 Guardian	Сједињене Државе	55		[21][22]
Камиони
	Iveco Trakker	Италија
	Mercedes-Benz Arocs 6x6	Немачка		КБС су купиле 12 камиона у 2018; додатна 3 је донирала немачка амбасада 2023. године.	[23]
	Mercedes-Benz NG 1017A	Немачка
	RheinMetall MAN HX2 8x8	Немачка	15	КБС су купиле 10 камиона; 5 других је донирала немачка влада.	[24][25][26]
	Unimog	Немачка
	MAN TGM	Немачка	2	2 камиона су донација Немачке за превоз опасног материјала.	[27]
Комунална возила и неоклопни транспортери
	Land Rover Defender	Велика Британија
	Mercedes-Benz G Class	Немачка	44+	Немачки контингент КФОР-а у Призрену 2018. године донирао је 44 возила Mercedes-Benz 250 GD Wolf.	[28]
	Mercedes-Benz Sprinter	Немачка
	Volkswagen Tiguan	Немачка

Ваздухоплови

Слика	Име	Земља порекла	Број	Напомена	Референца
Беспилотне летелице
	Bayraktar ​​TB-2	Турска	5+		[19][29][30]
	AeroVironment RQ-20 Puma	Сједињене Државе	4-40		[31][32]

Види још

• Полиција Републике Косово

Напомене

1. У процесу преласка из Косовских безбедносних снага у Оружане снаге Косова.
2. Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.