КФОР
међународне мировне снаге From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Косовске снаге (енгл. ), познатије по свом акрониму КФОР (од енгл. ), представљају оружане међународне мировне снаге под вођством НАТО-а чији је задатак чување реда и мира, односно стварања и одржавање сигурности на Косову и Метохији.[2]
КФОР је на простор Косова и Метохије стигао 12. јуна 1999, два дана након што је усвојена Резолуција Савета безбедности УН 1244 и три дана након потписивања Војно-техничког споразума у Куманову којим је окончан рат на Косову и Метохији. У то време, на Косову и Метохији је владала велика хуманитарна криза, док су безбедносне снаге Савезне Републике Југославије и Ослободилачка војска Косова свакодневно водиле борбе. Од почетка НАТО бомбардовања Југославије приближно милион људи је избегло са ових простора.[2]
КФОР постепено преноси своја овлашћења заштите верске и културне баштине на Полицију Републике Косово и Косовске безбедносне снаге, што међутим није у складу с Резолуцијом 1244 која наводи искључиво КФОР као једине оружане снаге на простору Косова и Метохије.[2] КФОР у свом саставу има 4.699 војника из 28 држава.[3]
Remove ads
Структура
Контингенти КФОР-а су првобитно били груписани у 4 регионално засноване мултинационалне бригаде. Бригаде су биле одговорне за одређено подручје операције, али под јединственим ланцем команде под надлежношћу команданта КФОР-а. У августу 2005. Северноатлантски савет је одлучио изврши реконтрукцију КФОР-а, замењујући четири постојеће бригаде са пет оперативних група, како би се омогућила већа флексибилност, нпр. уклањањем ограничења за прекогранична кретања јединица са седиштем у различитим секторима Косова и Метохије.[4] Затим у фебруару 2010. мултинационалне оперативне групе су постале мултинационалне борбене групе, а у марту 2011. КФОР је поново реконструисан, сада у само две мултинационалне борбене групе, једна са седиштем у кампу Бондстил код Урошевца, а друга са седиштем у кампу Вилађо Италија код Пећи.[5]
Структура 2018.
Косовске снаге, штаб у Приштини:[6]
- Штаб групе за подршку (енгл. ) у кампу Приштина;
- Мултинационална специјализована јединица (енгл. ) у Приштини (пук војне полиције у потпуности сачињен од италијанских Карабинијера);
- Мултинационалне борбена група — Исток (енгл. ) у кампу Бондстил док Урошевца (снаге Америчке војска уз подршку Пољске, Румуније и Турске);
- Мултинационалне борбена група — Запад (енгл. ) у кампу Вилађо Италија код Пећи (снаге Италијанске војске уз подршку Аустрије, Молдавије и Словеније);
- Заједничка логистичка група за подршку (енгл. ) у кампу Приштина (логистичка и инжењерска подршка);
- Тактички резервни батаљон КФОР-а (енгл. ) у кампу Ново Село (у потпуности сачињен од припадника Мађарске војске);
- Заједнички регионални одред — Сјевер (енгл. ) у кампу Ново Село (мјесне некинетичке везе и праћење);
- Заједнички регионални одред — Запад (енгл. ) у Призрену (мјесне некинетичке везе и праћење);
- Заједнички регионални одред — Југоисток (енгл. ) у кампу Приштина (мјесне некинетичке везе и праћење).
Remove ads
Државе учеснице
На свом врхунцу, трупе КФОР-а се састојале од 50.000 мушкараца и жена из 39 различитих држава чланица НАТО-а и осталих држава које нису чланице НАТО-а.[7] На званичном сајту КФОР-а наводи се да је 2008. учествовало укупно 14.000 војника из 34 државе. На следећим списковима приказани су бројеви војника који учествују или су учествовали у мисији КФОР-а:[8][9]
Remove ads
Галерија
Војник КФОР-а италијанске војске штити српске цивиле у Ораховцу током мартовског погрома 2004.
Немачки припадници КФОР-а 1999. године
Америчка база Бондстил код Урошевца
Амерички маринци стражаре, док канадски форензички тим испитује наводну масовну гробницу
Руски војници КФОР-а.
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads