Купиново

За друге употребе, погледајте Купиново (вишезначна одредница).

Купиново је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2022. било је 1640 становника.

Купиново
Улазна капија цркве Светог Луке у Купинову
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Пећинци
Становништво
— 2022.	1.640
— густина	24/
Географске карактеристике
Координате	44° 42′ 12″ С; 20° 02′ 32″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	63
Површина	84,1 2
Купиново Купиново на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22419
Позивни број	022
Регистарска ознака

Историја

Купиново је једино сремско село које је било краљевски град. Наиме, у њему су остаци града Купиника, седишта српског деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића. Турци су га 1521. године освојили и спалили. У Купинову се налази црква Светог Луке позната међу сељанима као Деспотска црква која је најстарија православна црква северно од Саве и Дунава. Из темеља рушена обновљена је 1730. године. У близини се такође налази и манастир Обед познатији као црква мајке Ангелине.

Најстарији део села је сачуван и заштићен као Етно-село и ту се налазе неке од најстаријих кућа у Војводини, које су законом заштићене као културна добра Србије. Има кућа са почетка 19. века које су прављене од плетари са тршчаним кровом. Куће имају тремове и доксате са дрвеним стубовима и аркадама.

Овде се налазе српска православна црква Светог Духа у Купинову, Амбар са котобањом, Жике Маричића 17 у Купинову, Амбар са котобањом, Савска 15 у Купинову, Финансијска касарна у Купинову.

Партизани су у Другом светском рату ослободили Купиново 6. септембра 1944.

Туризам

У близини села налази се Обедска бара, атрактивно туристичко подручје за одмор и излете у природи, као и за лов. У близини је такође обала реке Саве која пружа лепа места за излете и бављење спортовима на води.

Демографија

У насељу Купиново живи 1586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,1 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 668 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 2.182 1953. 2.162 1961. 2.220 1971. 2.057 1981. 2.002 1991. 2.009 1.950 2002. 2.047 2.083

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			1.852	90,47%
Роми			146	7,13%
Југословени			7	0,34%
Хрвати			4	0,19%
Словаци			3	0,14%
Руси			3	0,14%
Македонци			3	0,14%
Црногорци			1	0,04%
Словенци			1	0,04%
Румуни			1	0,04%
Немци			1	0,04%
непознато			23	1,12%

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 3       6 80+ 16       16 75—79 18       40 70—74 53       73 65—69 74       79 60—64 66       67 55—59 37       48 50—54 59       57 45—49 74       64 40—44 89       71 35—39 86       80 30—34 64       71 25—29 59       41 20—24 72       46 15—19 88       76 10—14 69       61 5—9 51       53 0—4 66       54 Просек : 38,1 41,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	512	541	616	625	632	632	668

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	143	149	104	139	81	36	12	3	1	0	3,06

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	858	237	534	52	31	4
Женски	835	124	529	158	19	5
УКУПНО	1.693	361	1.063	210	50	9

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	420	194	0	0	69
Женски	197	77	0	0	24
Укупно	617	271	0	0	93
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	16	23	20	2	18
Женски	0	0	30	2	2
Укупно	16	23	50	4	20
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	7	18	8	5
Женски	1	7	8	19	23
Укупно	4	14	26	27	28
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	14	0	0	23
Женски	1	0	0	3
Укупно	15	0	0	26

Познате личности

• Иваниш Берислав
• Петар Петровић, рођ. 1808. године, јерођакон пештански, књижевник ("Морално дјевическо огледало...", Будим 1836)

Види још

• Етно парк у Купинову
• Обедска бара
• Подлужје
• Срем