Курјаче

Курјаче је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Удаљено је 20 километара од Пожаревца. Према попису из 2022. било је 631 становника.

Курјаче
Манастир Нимник у атару села Курјаче
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Велико Градиште
Становништво
— 2022.	631
Географске карактеристике
Координате	44° 42′ 24″ С; 21° 20′ 01″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	164
Курјаче Курјаче на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	012
Регистарска ознака

Историја

Најстарији писани извор у коме се ово село спомиње јесте повеља Ђурђа Бранковића о властелинству великог челника Радича из 1428. године. У атару села налази се манастир Нимник, стари Марјански манастир, који потиче из 14. века. Саставни део села је и Марјање, некада посебно село.

За време Кочине крајине (1788) готово сви мештани избегли су у Аустрију; многи од њих се нису никада ни вратили. Отуда и данас у Банату постоје презимена Курјачки и Марјански. Основна школа у Курјачу почела је са радом 1832. године, али су видови описмењавања постојали и раније у манастиру Нимнику. Из Курјача су Ајдуче Стојан, Хајдук Гица, задужбинар Ђорђе Селић, штампари и издавачи Јован и Александар Селић, високи државни чиновник Петар Момировић...

За време Првог светског рата у Курјачу су се водиле велике борбе, у којима је учествовао и син Бранислава Нушића, Бан Нушић, који је у околини Пожаревца и подлегао тешким ранама. Фудбал се у Курјачу игра од 1929. године. Највећи спортски успех имао је одбојкашки клуб „Стиг「. За време Другог светског рата у Курјачу је живео и радио као учитељ Мирољуб Јевтовић, познати публициста и књижевник.

Велиша Јоксимовић написао је монографију „Курјаче и његова школа「 која је објављена у едицији „Хронике села Србије「 2001. године. У току је израда и друге књиге о Курјачу и Курјачанима.

Демографија

У насељу Курјаче живи 742 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (40,2 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 231 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 4,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 1.420 1953. 1.408 1961. 1.440 1971. 1.427 1981. 1.378 1991. 1.335 1.123 2002. 964 1.247 2011. 733

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			962	99,79%
Румуни			2	0,20%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 0       1 80+ 16       21 75—79 18       31 70—74 49       48 65—69 26       42 60—64 23       30 55—59 22       28 50—54 24       26 45—49 18       17 40—44 17       12 35—39 29       20 30—34 42       45 25—29 42       33 20—24 21       24 15—19 28       28 10—14 39       37 5—9 38       25 0—4 19       25 Просек : 40,2 43,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	293	293	300	281	261	245	231

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	32	27	40	45	34	18	5	4	0	4,16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	375	56	269	31	19	0
Женски	406	38	283	77	8	0
УКУПНО	781	94	552	108	27	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	250	229	0	0	5
Женски	135	120	0	0	1
Укупно	385	349	0	0	6
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	4	5	2	3
Женски	0	0	4	2	1
Укупно	0	4	9	4	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	1	3	0
Укупно	0	0	1	3	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	1
Женски	3	0	0	0
Укупно	4	0	0	1