Малишево (Гњилане)
насеље у Гњилану, Косовскомитровачки округ, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Малишево (алб. или ) је село у општини Гњилане, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. Село је након 1999. године познато и као Малишт (алб. или ). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 3.165 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а]
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Малишево површине ? .
Remove ads
Историја
Приликом досељавања Албанаца пре 1780-е године у овом су селу живели Срби, који су се потом раселили. У Малешеву поред Албанаца живе и Срби који су се почели досељивати 1923. године.[1]
Село је на ивици Сапарског брда и долине реке Станишорке. Неки делови су на планини, изван средњег дела села, а махала Ашани је на Станишорској реци. Вода за пиће се добија из извора, чесама и бунара.
Осим главног груписаног дела села, махала Ашани са 24 куће, затим Горња са 15 кућа и Мухаџирска махала са 13 кућа, куће су удаљене по 15 минута хода од главног дела села. А главни се део села дели на четири махале, које су одвојене улицама. Махале се зову по родовима у њима. То су:
- Спајић
- Дурак
- Доч
- Ређовић махала
Топографски називи за њиве су: Беги Дол, Ловоништа, Радиновц, Жеден, Плоча, Ограде, Бачовина, Леска и Глишик, Доа.
Топографски за шуму: Руне, Језеро, Прони (Поток), Шулања и Трске.
Село је бомбардовано током НАТО бомбардовања Југославије марта 1999. године. Рањена су три лица, од којих једна жена теже.[2][3][4][5]
Remove ads
Порекло становништва по родовима
У главном делу села живе:
- Спахиловић (23. куће) и Дурак (40 кућа), од фиса Бериша; постали од једне куће, која се доселила из околине Скадра 1779. године.
- Реџовић (15 кућа), од фиса Бериша; досељени по позиву нешто доцније од првих.
- Доч (16 кућа), од фиса Гаш; предак им био досељен из призренског краја за Реџовићима.
Српски родови су:
- Радосав (1 кућа, слава Св. Никола); досељен на купљено имање 1923. године из Трнићевца (Крива река). Старо презиме му је Шопрић. Даља старина као код Шопрића у Коретишту.
- Савићи (1 кућа, слава Св. Никола); досељени на купљено имање 1924. године из Прибоја (Владичин Хан)
- Тасићи (1 кућа, слава Св. Јован); досељени 1924. године из Себеврања (Владичин Хан)
У Горњој махали живи албански род Рагуш (16 кућа), од фиса Бериша; предак им досељен са Реџовићима као њихов сродник.
На Реци живи албански род Ашани (24 кућа.), од фиса Бериша; задржали се 1809. године бавећи се стоком на паши. Старином су из Малесије.
- Лазал (13 кућа.), од фиса Гаш; досељени 1878. године из Лазала (Лесковац). У Турску се после Балканског рата 1912. године иселиле две албанске куће.
Remove ads
Демографија
Насеље има албанску етничку већину.
![]() |
Становништво
Remove ads
Види још
Напомене
- Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads