Марковац (Велика Плана)

За другa значења, погледајте страницу Марковац.

Марковац је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 2562 становника (према попису из 2011. било је 2915 становника).^[1]

Марковац
Стари храст код Марковца
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Велика Плана
Становништво
— 2022.	2562
Географске карактеристике
Координате	44° 14′ 04″ С; 21° 06′ 14″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	95
Марковац Марковац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11325
Позивни број	026
Регистарска ознака

У селу постоји ФК Напредак Марковац који се такмичи у Српској лиги Запад, трећем такмичарском нивоу српског фудбала.

Географски положај

Удаљено је 101 од Београда. Налази се на ауто-путу Е-75 Београд - Ниш где се пут одваја за Свилајнац.

Кроз Марковац пролази пруга Суботица - Београд - Марковац - Лапово - Ниш.

Покрај села протиче Велика Морава, налази се на тромеђи општина и региона (Лапово и Рача су Шумадијски, Свилајнац је Поморавски, а Марковац припада општини Велика Плана и Подунавском округу).

Историја

Настанак места

Марковац спада у ред старијих насеља а основан је по предању за време прве сеобе. Ово насеље најпре основано на месту које се зове Лучаница, на самој обали Мораве, одакле је премештено у Шљиваре, у данашње Селиште, да би се сачувало од моравских поплава. Али како се река опет приближила, то се преместе на данашње место.

У арачким списковима помиње се Марковац који је имао 1818. године 118 а 1822. 111 кућа. Године 1866. Марковац је имао 332 куће, а по попису из 1921. у варошици је било 596 кућа са 3085 становника.
По предању Марковац је добио ово име по Марку Кривокући који је овамо први дошао из Лапова. Он је, веле, држао велико имање, био је кнез у селу и одликовао се у борби с Турцима. Као војвода погинуо је у Ресави на месту Јасеново, где је сада село Јасеново (Ресава). Од Марка данас нема потомака.

Друга породица по старини јесу Конићи (Станојевићи) пореклом од Пећи, затим Аврамовићи, чији су преци дошли из Гложана (Ресава), Павловићи старином из Кованице (срез деспотовачки), Мишковићи и Јагоровићи старином са Косова, као и Черкеновићи, и то они од Призрена, одакле су дошли прво у Седларе (код Свилајнца) па овамо, а већи део тог великог рода је променио презиме у Којадиновићи,^[2] Доцићи и Богосављевићи по три сина Недељка Черкеновића^[3] као и Станимировићи који су старином из Глоговца и т. д.

Највише досељеника има из Ресаве, па из моравских села, затим из Лепенице, Моравице, из Јужне Србије, од Тимока и Црне Реке, са Косова од Ниша, из Јасенице, Белице и са Власине.^[4] Једна од Карађорђевих сестара била је удата у Марковац и имала потомке.^[5]

Према извору из 1928. године, Марковац је имао школу "од пре осамдесет година" (дакле: 1840-их година).^[6] Године 1912. подигнута је нова зграда за школу. До 1870. служили су се лаповском црквом а те исте године подигли своју. Указом Краља од 16. новембра 1921. године насеље је добило статус варошице. Овде се налази ОШ „Други шумадијски одред」 Марковац.

Године 1892. основана је земљорадничко-кредитна задруга; 1894. основана је стрељачка дружина ; године 1895. основана је Певачка дружина а 1898. основана је Потрошачко-набављачка задруга.(подаци су до краја 1928. године)^[7] .^[8]

Запис

Овде се налазе Запис Стари храст (Марковац) и Запис Стојановића храст у Пиносави (Марковац).

Привреда

Мештани се претежно баве пољопривредом, али све већи је број приватних фирми и трговинских радњи, велики број мештана ради у иностранству.

Овде се налази Железничка станица Марковац.

Марковац је такође познат по „старом храсту" који је стар неколико стотина година. По овом храсту је и мотел "Стари Храст" добио назив. Мотел "Стари Храст" је познато одмориште на Ауто-пут Е-75 (Европски пут Е75) са паркинзима, рестораном (домаћа храна), смештајем и бензинском пумпом.^[9]

Познати Марковчани

У Марковцу се 1838. године родио Петар Карић, први управник прве учитељске школе у Србији.^[10]

Галерија

Мотел "Стари Храст"

• 
  Бунар жеља
• 
  Саксија "трицикл"
• 
  Саксија-"колица"
• 
  Бунар са цвећем
• 
  Етно мотиви са цвећем

Демографија

У насељу Марковац живи 2639 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (40,7 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 991 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26. Велики број мештана је на привременом раду у иностранству и преко лета долазе на годишњи одмор.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[11] Година Становника 1948. 3.579 1953. 3.749 1961. 3.966 1971. 4.085 1981. 4.462 1991. 4.076 3.432 2002. 3.228 4.011 2011. 2.915 2022. 2.562

Етнички састав према попису из 2002.‍[12]
Срби			3.193	98,91%
Македонци			7	0,21%
Црногорци			3	0,09%
Хрвати			2	0,06%
Руси			2	0,06%
Југословени			1	0,03%
непознато			4	0,12%

Становништво према полу и старости^[13]

м ж ? 2       7 80+ 48       70 75—79 55       95 70—74 86       139 65—69 100       121 60—64 100       102 55—59 73       76 50—54 110       126 45—49 123       124 40—44 102       104 35—39 78       88 30—34 106       101 25—29 112       103 20—24 115       111 15—19 89       82 10—14 105       93 5—9 80       70 0—4 76       56 Просек : 40,7 44,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	825	883	1.003	1.032	1.096	1.065	991

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	201	222	148	169	115	81	43	7	5	0	3,26

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.299	336	852	80	30	1
Женски	1.449	222	865	320	39	3
УКУПНО	2.748	558	1.717	400	69	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	660	216	0	2	127
Женски	357	151	0	0	48
Укупно	1.017	367	0	2	175
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	17	78	54	19	78
Женски	3	5	45	32	7
Укупно	20	83	99	51	85
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	8	22	14	5
Женски	0	2	9	17	27
Укупно	3	10	31	31	32
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	12	0	0	5
Женски	8	2	0	1
Укупно	20	2	0	6