Мешчјорски национални парк

Мешчјорски национални парк (рус. ) обухвата обимна мочварна подручја (баре, тресетне бране, реке и језера) и шуме бора и брезе на Источноевропској низији у северном делу Рјазањске области у Русији, око 120 km источно од Москве. Станиште у мочварама обезбеђује изузетно богат биодиверзитет међу биљкама и животињама.^[1] Парк је добио име по средњовековном племену Мешчјора, које је живело на тим просторима.^[2] "Мешчјорски" (Мещёрский) национални парк не треба поистовећивати са националним парком "Мешчјора" (Мещёра), који се налази северније у Владимирској области. Под заштитом парка је део реке Пра, језеро Белоје, и припадајуће мочваре и шуме. Око 54% територије парка је искоришћено у пољопривредне сврхе од стране локалних заједница.^[1]

Мешчјорски национални парк
IUCN категорија II (национални парк)
Мјесто	Рјазањска област Русија
Најближи град	Рјазањ
Координате	55° 08′ N 40° 10′ E
Површина	66 km²
Основано	1992. године

Мешчјора национални парк чини део мочварног подручја "Плавна ливада река Оке и Пра" по Рамсарској конвенцији (Ramsar ID #167), као мочварно подручје од међународног значаја.^[3]

Топографија

Мешчјорски се налази у равној, древној алувијалној долини формираној у периоду квартар повлачењем глечера. Слив реке Пра обухвата мале реке (укључујући реке Буж и Пол), потоке, и 48 km дугачак ланац језера међусобно повезаних каналима. Језера су плитка (испод 1,1 m при ниском водостају), са обалама обраслим шипразима. Највећа језера су: Великоје, које има водену површину од 20,7 km², Дубовоје (12,2 km²) и Мартјново (2,46 km²). На ушћу река Пра и Оке, поплавна ливада је 10 km широка.^[4]

Надморска висина у парку се креће од 80 m до 120 m.^[5] Мочваре у летњем периоду имају низак водостај и често пресушују. Као и већина националних паркова у Русији, и Мешчјорски је подељен на зоне према нивоу заштите. Од 1995. године зонски план Мешчјорског националног парка обухвата следеће зоне:

• Зона стриктне заштите: 20,1 хиљада хектара (19,8%)
• Еколошка рестаурација: 50,8 хиљада хектара (49,3%)
• Традиционалне економске активности: 29,4 хиљада хектара (28,6%)
• Рекреација и услуге за посетиоце: 2,7 хиљада хектара (2,6%)^[6]

• 
  Језеро Белоје, северни део Рјазањске области
• 
  Језеро Сокорево, на реци Пра

Клима и екорегион

Клима у парку Мешчјорски је умереноконтинентална (Кепенова класификација климата Dfb), карактеришу је четири различита годишња доба, изражена разлика између зимских и летњих температура, дугих зима и кратких, топлих и кишних лета. Просечне температуре варирају од -10 °C у јануару до 24 °C у јулу. Просек годишњих падавина износи 406 mm.^[7]

Рјазањ, Рјазањска област, Русија
Климатограм
Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     1,4     20 7     1,1     21 8     1     32 18     1,5     51 35     1,9     67 47     2,4     74 54     3,4     76 57     2,2     73 54     2,1     62 45     2     47 35     1,9     33 24     1,7     25 15 Просечне макс. и мин. температуре у ° Укупне падавине у инчима Извор: climate-date.org
Метричка конверзија Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     36     −7 −14     28     −6 −13     25     0 −8     38     11 2     48     19 8     61     23 12     86     25 14     56     23 12     53     17 7     51     9 2     48     0 −5     43     −4 −10 Просечне макс. и мин. температуре у ° Укупне падавине у

Биљке

У шумовитим пределима доминира бор, где су земљишта песковита.. На мање песковитом земљишту, најчешће се срећу бреза, јасика, јова, и неке врсте смрча. Научници су идентификовали 866 врста васкуларних биљака у парку, од којих је 47 класификовано као рањиво.

Животиње

Јужни део парка је тајга, где живе велики сисари попут лоса, дивље свиње, и мрког медведа дуж ивица шуме. Број даброва се брзо повећава, заједно са мускратима у језерима и каналима. У пролеће, птице селице стижу у великом броју, посебно гуске и патке, са барским птицама у мочварама. Најчешће рибе у реци Оки и језерима у парку су: гргеч, штука, клен, деверика, бодорка, и друге. У угрожене врсте које насељавају парк спада Nyctalus lasiopterus.^[5]

Nyctalus lasiopterus

Историја

У средњем веку подручје парка је било насељено племеном Поволшких Финаца, познатијих као Мешчјора. Били су ловци, рибари, и занатлије; због тога што мочварна подручја нису привлачила племена која су се бавила пољопривредом (као што су Словени) а која су се селила у 11. и 12. веку, племе Мешчјора успело је да сачува свој језик и идентитет све до 16. века.^[2][2]

Руски сликар Абрам Архипов живео је у селу на овом подручју и сликао живописне пејзаже крајем 1800-их. Совјетски писац Константин Паустовски такође је живео у овом подручју, и писао је о природном окружењу Мешчјорског.^[5]

Шумски пожари и тресетни пожари представљају велику опасност за парк Мешчјорског. Многа подручја су прилично сува током лета, а исушени тресет – као природно гориво – је веома запаљив. Да би се опасност смањила, ради се на повећању нивоа воде у парку и повећава се употреба савремене против пожарне опреме и технике. Од 2003. године спроводи се дугорочни програм рестаурације тресета. Преко 6.000 ха деградираног тресета је поново обрађено до 2015. године.^[8]

Туризам

Парк је веома популаран за рекреацију на отвореном - планинарење, бициклизам, камповање, вожња бродом, риболов, сакупљање бобичастих воћа и печурки итд. Парк снажно наглашава еколошко образовање, са дечијим камповима, фестивалима и научним учешћем.^[9]