Међер (племе)

Племе Међер (мађ. , грч. ) је било једно од племена мађарске племенске конфедерације. Име племена је дирекзно повезно са именом мађарског народа, али су се та два имена раздвојила у њиховој домовини, а племенско име Међер (megyer) никада није коришћено наизменично са мађарским (magyar) етничким именом, већ да би се направила разлика име се користило засебно.^[1][2][3].

Имена насеља повезаноих са именима племена (зелена боја)

У историјској литератури је уобичајено мишљење да је племе Међер било водеће племе племенског савеза, једноставно због везе између њихових имена. Само овде се племенско име Тарјан не налази, док се племенско име Међер налази на обе обале Дунава (Капосташмеђер, Бекашмеђер и још 14. места), а име се може пронаћи у данашњим насељима широм Мађарске затим у Румунији и Словачкој..^[1][4] Села која су носила мађарско или придружено племенско име била су села замковских кметова које су Геза и Иштван доделили одређеним замковским управама новонастајућег жупанијског система, а који су се називали племенским именом из којег су дошли у страном окружењу.^[5] Замково-кметовско порекло ових села поткрепљује и чињеница да су се само замковски кметовски родови називали по племенима, на пример клан Кер или клан Курт.^[4]

Порекло имена Међер

Најчешћи је покушај извођења имена Међер из угрофинског језика, слично мађарском имену. Међутим, оно такође има туркијску етимологију, која се прецизније и боље уклапа у систем порекла осталих племена из истог периода, а то такође пружа трагове о процесу формирања племенског савеза.^[6] У случају туркијског порекла, корен meg(y), mog(y), mag(y) и туркијски формативни облик именице er могу формирати елементе речи.

Угро-финске етимологије

Од 19. века, када се развијала мађарска лингвистика, дуго је била уобичајена пракса повезивање етимологије мађарског топонима и племенског имена Међер, која оба потичу из угрофинског језика. То је учинио Антал Регули 1841. године, а затим и Ђула Немет 1930. године. Према томе, реч Међер би била сложеница од вогулског, тј. маниског mäńši, mańši и туркијског наставка за мушки род er. Према TESz (2, 817) и MSzFE (2, 415-417), одражавајући став 1960-их и 1970-их, топоним Међер је сложеница од угрског mańćʒ братоубиство и угрофинске речи er(i). Касније су ове теорије многи критиковали, нпр. Године 1984. Андраш Рона-Таш је објаснио да самоиме типа manysi ember уопште није вероватно. Сугерисао је да мађарско име може бити комбинација два имена, можда mancs er. Немет је такође временом повукао своју етимологију за реч megyer, а 1975. је предложио угро-финско, али тотемистичко порекло Вогул Mansin са значењем „зеба「.^[6]

Као привремено решење, Јанош Гуља је 1994. године предложио да би megyer могао бити хазарски облик угро-финске речи mańć er.^[6] Гуља не може да замисли ситуацију у којој би мађарски/међарски облици речи настали истовремено из заједничког мађарског облика са истом асимилацијом унапред и уназад као наше речи породица и слуга (család и cseléd) из словенске позајмљенице чељад/челад (cseljagy/ceslad) које је навео као примере за своју тврдњу о имену целог народа. Друга теорија је предложила звучно-симболичко тумачење мађарског/међарског пара речи, према којем би високи/ниски тон могао бити означитељ малог/великог, тј. високи тон означава племе, ниски тон цео народ. Мана ових решења је у томе што, иако постоји аналогија са горе поменутом симболиком у манси језику, ниски тон mōś означава мању јединицу, фратрију, а високи тон mäńći цео народ.^[7] Међутим, у мађарском језику, парови речи ez/az, itt/ott, ide/oda јасно указују на то да високи/ниски самогласници имају улогу у разликовању за појмове који су близу или далеко, што је независно од тога како Манси раде исто.

Туркијске етимологије

Ђула Немет, мађарски лингвист и туркологист, је пронашао веома јасан систем за дешифровање осам племенских имена Печенега, према којем су печенешка племенска имена комбинације туркијског имена коња и имена достојанственика. Арпад Берта је желео да пронађе нешто слично када је дао чисто туркијски предлог решења који одражава војни поредак за дешифровање имена мађарских племена. Његово дешифровање племенског имена Међер је бан ǰер „главно место/земља「, што захтева промену гласа бан > ман (ban > man), што је пример у туркијским језицима, нпр. Према Андрашу Рона-Ташу, Кијев у монголском периоду је зван Ман Кермен (Man Kermen) а руски Великиј город, што може бити позајмљеница имена кипчакског града у тексту Тајне историје Монгола. Према Андрашу Рона-Ташу, може се открити и у два географска имена у Кашгару (Man Qïšlaq, Man Känd). Нестанак слова н у прелазу манджер > међер може изазвати проблеме, за шта предлагач такође предлаже даља истраживања, али је оптимистичан због варијација попут ханђа ~ хуђ (hangya ~ húgy). Ако је ова етимологија тачна, онда се први помен Мађара може наћи код Табарија, који је писао између 915–923. године и позивајући се на 6. век, помиње народ БНǰР на Кавказу, који је тамо живео у друштву још три туркијска народа. Од Ј. Маркварта (1864–1930) овај народ је идентификован са племеном Бугара.^[6]

Насеља на мапи Мађарске

• За списак насеља која у својим називима садрже назив племена Међер (Megyer), погледајте мапу.

Бабонмеђер

Бекашмеђер

Белмеђер

Капосташмеђер

Кишмеђер

Међер

Међер

Међер

Меземеђер

Ноградмеђер

Почмеђер

Вашмеђер

Међерч

Нађмеђер

Тотмеђер

Мађарад

Словачка

Мађарска

Румунија

Насеља на мапи Мађарске која садрже име Међер