Милано—Санремо
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Милано—Санремо, познат и као Ла Примавера (итал. ), једнодневни је бициклистички класик, један од монументалних класика који се одржава почетком марта. Један је од најдужих једнодневних трка у UCI ворлд туру. Маршрута од Милана до Санрема незнатно варира из године у годину. За разлику од Париз—Рубеа који стартује 80 километара северно од Париза у Шампањи, Милано—Санремо и даље почиње у Милану. Након тога пут иде кроз тунел Пасо дел Туркино до обале. Стаза је великим делом директно на ривијери. У последњих неколико година победници се већином одлучују у спринту на Вија Рома. Потенцијални победници који желе избећи спринт траже своју шансу на кратким и стрмим успонима у задњих 40 (итал. , ређе; итал. , чешће). Након успона на Пођо следи 7 спуста по уским и завојитим улицама пре доласка у град и циља на широкој авенији Вија Рома.
Оваква структура стазе се одразила на листу победника, којом доминирају углавном спринтери попут Ерика Цабела, Марија Чиполинија, Оскара Фреиреа, Алесандра Петакија и Марка Кевендиша.
Remove ads
Историјат
Ову трку од свог оснивања организује италијански часопис Газета дело спорт (итал. ) који исто организује трку Ђиро д’Италија. У првој трци 14. априла 1907. године учествовало је 33 возача. Победник је Француз Лисјен Пети-Бретон, са просечном брзином од 26,6 km/h. Као победник прве трке је добио награду у износу од 5 лира.
Класичне бициклистичке трке
Трка Милано—Санремо данас је једна од пет великих класичних бициклистичких трка европског бициклизма. Резултати из ове трке бодују се према правилнику Светске бициклистичке федерације; све до 2007. ова трка се бодовала за UCI Про тур. Трка Милано—Санремо се често назива и спринтерски класик, док се сродна трка Ђиро ди Ломбардија (која се одржава у јесен) назива брдски класик.
Списак победника
- 2025.
Метју ван дер Пул - 2024.
Јаспер Филипсен - 2023. Метју ван дер Пул
- 2022.
Матеј Мохорич - 2021. Јаспер Стојвен
- 2020. Ваут ван Арт
- 2019.
Жилијен Алафилип - 2018.
Винченцо Нибали - 2017.
Михал Квјатковски - 2016. Арно Демар
- 2015.
Џон Дегенколб - 2014.
Александер Кристоф - 2013. Гералд Циолек
- 2012.
Сајмон Геранс - 2011. Метју Гос
- 2010.
Оскар Фреире - 2009.
Марк Кевендиш - 2008.
Фабијан Канчелара - 2007. Оскар Фреире
- 2006.
Филипо Поцато - 2005. Алесандро Петаки
- 2004. Оскар Фреире
- 2003. Паоло Бетини
- 2002. Марио Чиполини
- 2001. Ерик Цабел
- 2000. Ерик Цабел
- 1999. Андреј Чмил
- 1998. Ерик Цабел
- 1997. Ерик Цабел
- 1996. Габријеле Коломбо
- 1995. Лоран Жалабер
- 1994. Ђорђо Фурлан
- 1993. Маурицио Фондријест
- 1992.
Шон Кели - 1991. Клаудио Кјапучи
- 1990. Ђани Буњо
- 1989. Лоран Фињон
- 1988. Лоран Фињон
- 1987. Ерик Мехлер
- 1986. Шон Кели
- 1985. Хени Којпер
- 1984. Франческо Мозер
- 1983. Ђузепе Сарони
- 1982. Марк Гомез
- 1981. Алфонс де Волф
- 1980. Пјерино Гаваци
- 1979. Рогер де Фламинк
- 1978. Рогер де Фламинк
- 1977. Јан Рас
- 1976. Еди Меркс
- 1975. Еди Меркс
- 1974. Феличе Ђимонди
- 1973. Рогер де Фламинк
- 1972. Еди Меркс
- 1971. Еди Меркс
- 1970. Микеле Данчели
- 1969. Еди Меркс
- 1968. Руди Алтиг
- 1967. Еди Меркс
- 1966. Еди Меркс
- 1965. Ари ден Хартог
- 1964. Том Симпсон
- 1963. Жозеф Грусар
- 1962. Емил Дамс
- 1961. Ремон Пулидор
- 1960. Рене Прива
- 1959.
Мигел Поблет - 1958. Рик ван Лој
- 1957. Мигел Поблет
- 1956. Фред де Бројне
- 1955. Гермајн Дерајке
- 1954. Рик ван Стенберген
- 1953. Лорето Петручи
- 1952. Лорето Петручи
- 1951. Луизон Бобе
- 1950. Ђино Бартали
- 1949. Фаусто Копи
- 1948. Фаусто Копи
- 1947. Ђино Бартали
- 1946. Фаусто Копи
- 1944—1945. Други светски рат
- 1943.
Чино Чинели - 1942. Адолфо Леони
- 1941. Пјерино Фавали
- 1940. Ђино Бартали
- 1939. Ђино Бартали
- 1938. Ђузепе Олмо
- 1937. Чезаре дел Кончија
- 1936. Анђело Варето
- 1935. Ђузепе Олмо
- 1934. Јеф Демојсер
- 1933. Леарко Гвера
- 1932. Алфредо Бове
- 1931. Алфредо Бинда
- 1930. Микеле Мара
- 1929. Алфредо Бинда
- 1928. Костанте Ђирарденго
- 1927. Пјетро Кези
- 1926. Костанте Ђирарденго
- 1925. Костанте Ђирарденго
- 1924. Пјетро Линари
- 1923. Костанте Ђирарденго
- 1922. Ђовани Брунеро
- 1921. Костанте Ђирарденго
- 1920. Гаетано Белони
- 1919. Анђело Гремо
- 1918. Костанте Ђирарденго
- 1917. Гаетано Белони
- 1916. Први светски рат
- 1915. Ецио Корлаита
- 1914. Уго Агостини
- 1913. Одил Дефраје
- 1912. Анри Пелисје
- 1911. Гистав Гаригу
- 1910. Ежен Кристоф
- 1909. Луиђи Гана
- 1908. Сирил ван Хауварт
- 1907. Лисјен Пети Бретон
Вишеструки победници
Победе по државама
Remove ads
Види још
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads