Митрополит бачки Иринеј

Иринеј (световно Мирко Буловић; Станишић, 11. фебруар 1947) је архиепископ новосадски и митрополит бачки. Бивши је викарни епископ моравички (1989—1990). и универзитетски професор.^[2][3] Администратор је Епархије аустријске.

Архиепископ новосадски и Митрополит бачки Иринеј (Буловић)
Владика Иринеј, 2022. године
Основни подаци
Помесна црква	Српска православна црква
Епархија	Епархија бачка
Чин	архиепископ и митрополит
Титула	архиепископ новосадски и митрополит бачки[1]
Седиште	Нови Сад
Године службе	од 1990.
Претходник	Никанор (Иличић) Сава Вуковић (администратор)
Лични подаци
Световно име	Мирко Буловић
Датум рођења	(1947-02-11)11. фебруар 1947. (78 год.)
Место рођења	Станишић, ФНР Југославија

Биографија

Породица Буловић потиче из Бителића код Сиња у Далмацији.^[4]

Родитељи су му Михаило и Зорка (рођ. Каранушић). Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Сомбору (1965). Дипломирао је на Богословском факултету у Београду (1969). За време студија примио је монашки постриг од архимандрита Јустина Поповића. Тадашњи епископ рашко-призренски Павле Стојчевић (касније патријарх српски) рукоположио га је за јерођакона, а потом за јеромонаха.

Боравио је у манастиру Острогу од 1969. до 1970. године. Десетогодишњи период од 1970. до 1980. године провео је у Атини на постдипломским студијама на богословском факултету где је одбранио докторску дисертацију. Након студијског боравка у Паризу, на руском Богословском институту Светог Сергија (1980—1981), изабран је за доцента на Богословском факултету у Београду. Пензионисан је као редовни професор и шеф катедре (2015), а обављао је дужност декана Православног богословског факултета у четири мандата.^[5]

Епископ

На редовном заседању Светог архијерејског сабора (1989) изабран је за викарног епископа моравичког, помоћника патријарху српском. Након хиротоније у Пећкој Патријаршији, дана 20. маја 1990. године, изабран је за епархијског епископа бачког и устоличен у Новом Саду, дана 23. децембра исте године. Објавио је многе богословске текстове, научне и популарне, као и доста превода. Десетак година је уређивао Православни мисионар, популарни часопис у синодском издању.

Дужи низ година врши дужност портпарола Српске православне цркве. Био је администратор новоосноване Епархије аустријско-швајцарске од 2011. до 2014. године. У више наврата је био члан Светог архијерејског синода. Члан је Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом и Свеправославне комисије за дијалог са лутеранима. Такође, члан је Удружења књижевника Србије.

Епископ Иринеј говори грчки, италијански, немачки, руски и француски језик.^[6]

Награде

• Новембарска повеље Града Новог Сада (2020)^[7]
• Средњи крст ордена за заслуге, Република Мађарска (2021)^[8][9]
• Крст вожда Ђорђа Стратимировића (2021)^[10][11]
• Орден Свете Марије Магдалине (2024), Пољска православна црква^[12]

Види још

• Епархија бачка
• Викарни епископ моравички