Награда Заплањски Орфеј

Награда „Заплањски Орфеј」 додељује се од 1996. године на Миљковићевим поетским вечерима у Гаџином Хану, за најбољу песму објављену у књижевним листовима и часописима између две свечаности.

Заплањски Орфеј
Додељује се за	за најбољу песму
Домаћин	Народна библиотека Бранко Миљковић
Место	Гаџин Хан
Земља	Србија
Први пут додељена	1996.

Награда је установљена 1995. године у част Бранка Миљковића, јединог српског Принца поезије. У почетку се додељивала под покровитељством Министарства културе, у организацији Редакције програма Србија данас Радио-телевизије Србије. Данас награду додељује Народна библиотека „Бранко Миљковић」 за песму објављену у периоду између два Михољдана.

Награда се састоји од повеље, плакете са ликом Бранка Миљковића и новчаног износа, а покровитељ је Општина Гаџин Хан.

Добитници

Награду су добили следећи песници:^[1][2][3]

Од 1996. до 2000.

• 1996 — Борислав Радовић, за песму Зелени петлић (Поезија, 1, 1, 1996).
• 1997 — Бранислав Петровић, за песму Одлазак Бохумила Храбала (Књижевне новине, 49, 946/947, 1997).
• 1998 — Јован Христић, за песму Три песме о покореном граду (Књижевне новине, 50, 968/969/970, 1998).
• 1999 — Рајко Петров Ного, за песму Недремано око (Политика, 10. 4. 1999).
• 2000 — Танасије Младеновић, за песму То је онај живот (Политика, 1. 7. 2000).

Од 2000. до 2010.

• 2001 — Љубомир Симовић, за песму Дочек и крунисање ослободиоца пред црквом и рибарском крчмом у Сланкамену (Алфа, 1, 2001).
• 2002 — Алек Вукадиновић, за песму Песникова радна соба (Повеља, 1, 2002).
• 2003 — Милосав Тешић, за песму Гром о Светом Сави (Политика, 26-28. 4. 2003).
• 2004 — није додељена јер манифестација није одржана
• 2005 — Братислав Р. Милановић, за песму Летописац пред библиотеком на Косанчићевом венцу (Књижевни магазин, 4, 39, 2004).
• 2006 — Ђорђо Сладоје, за песму На гробу очевом (Летопис Матице српске, јул–август, 2006).
• 2007 — Злата Коцић, за песму Сусрети на води (Повеља, 2, 2007).
• 2008 — Мирослав Максимовић, за песму Упамтио сам то (Вечерње новости, додатак „Култура」, 8. 4. 2008).
• 2009 — Мирослав Цера Михаиловић, за песму Оно ништа (Вечерње новости, додатак „Култура」, 2. 9. 2009).
• 2010 — Милан Ненадић, за песму Стопа земље (Златна греда, 99/100, 2010).

Од 2011. до 2020.

• 2011 — Томислав Маринковић, за песму Бројеви (Књижевни магазин, 115/117, 2011).
• 2012 — Петар Пајић, за песму Сонет о Византији (Печат, 200, 2012).
• 2013 — Петар Цветковић, за песму Дуд (Повеља, 2, 2013).
• 2014 — Никола Вујчић, за песму Потпаљивање ватре (Летопис Матице српске, март, 2014).
• 2015 — Матија Бећковић, за поему Слава теби Боже (Политика, Културни додатак, 29. 8. 2015).
• 2016 — Верољуб Вукашиновић, за песму Ветар и дажд (Политика, додатак „Култура−Уметност−Наука」, 26. 11. 2016).^[4]
• 2017 — Гојко Ђого, за песму Љубав (Вечерње новости, 17. 10. 2017).^[5]
• 2018 — Милосав Тешић, за песму Плава гробница — Видо (Политика, 15. 9. 2018).^[6]
• 2019 — Владимир Јагличић, за песму Течевина (Вечерње новости, додатак „Култура」, 16. 8. 2019).^[7]
• 2020 — није додељена јер манифестација није одржана

Од 2021.

• 2021 — није додељена јер манифестација није одржана
• 2022 — Енес Халиловић, за песму Нека жена и ја (Вечерње новости, додатак „Култура」, 14. 6. 2022).^[8]
• 2023 — Раде Танасијевић, за песму Мали тужни врт (Политика, Културни додатак, 7. 10. 2023).^[9]
• 2024 — Живојин Ракочевић, за круг песама Певање пећкој мајци, објављен у јунској свесци Летописа Матице српске за 2024. годину.^[10]