Национални парк Мешчјора

Национални парк Мешчјора (рус. ) обухвата обимна мочварна пространства (баре, тресетни глиб, реке и језера) и шуме бора и смрче у Владимирској обласи, око 120 км источно од Москве. Станиште у мочварама обезбеђује изузетно богат биодиверзитет међу биљкама и животињама.^[1] Подручје је добило име по средњовековном племену Мешчјора.^[2] "Мешчјора" национални парк (Мещёра) не треба поистовећивати са националним парком "Мешчјорски" (Мещёрский) , који је нешто јужније, у Рјазањској области. Национални парк Мешчјора се налази у басену реке Оке. Око 39% територије парка користи се у пољопривредне сврхе од стране локалних заједница .^[3] Основан је 9. априла 1992. године.

Мешчјора национални парк
IUCN категорија II (национални парк)
Мјесто	Владимирска област Русија
Најближи град	Владимир
Координате	55° 34′ N 40° 15′ E
Површина	1.189 km²
Основано	9. април 1991. године

Топографија

Мешчјора се налази у равној, древној алувијалној долини формираној у периоду квартар повлачењем глечера. У садашњост, главне реке – Бужа и Пол – имају спора кривудава равничарска корита, и често се изливају. Уливају се у реку Оку.^[4] Надморска висина у парку креће се од 115 метара до 15 метара. Највише тачке су на моренама које су оставили глечери. Током пролећа су честе поплаве у мочварним пределима а током летњих суша скоро да пресушују.

Приближно 70% територије је мочвара, од чега је око 24.000 хектара тресет. Од тресета, око 12.000 хектара представља исушени тресет где је дошло до екстракције тресета. Ова област је нарочито подложна пожарима.^[5]

• 
  Холи језеро, поглед на источну обалу
• 
  Река Бужа
• 
  Река Пол

Клима и екорегион

Клима у парку Мешчјора је умереноконтинентална (Кепенова класификација климата Dfb), карактеришу је четири различита годишња доба, изражена разлика између зимских и летњих температура, дугих зима и кратких, топлих и кишних лета. Просечне температуре варирају од -10 Ц у јануару до 24 Ц у јулу. Просек годишњих падавина износи 406 мм.

Владимир, Владимирска област, Русија
Климатограм
Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     1,3     23 13     0,8     23 12     0,8     35 22     1,1     51 35     1,1     63 44     2,2     70 53     1,7     74 57     2,2     70 53     1,3     59 44     1,9     46 34     1,4     31 24     1,2     24 15 Просечне макс. и мин. температуре у ° Укупне падавине у инчима Извор: worldweatheronline.com
Метричка конверзија Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     33     −5 −11     20     −5 −11     20     2 −6     28     11 2     28     17 7     56     21 12     43     23 14     56     21 12     33     15 7     48     8 1     36     −1 −4     30     −4 −9 Просечне макс. и мин. температуре у ° Укупне падавине у

Биљке

Мешчјора представља мешавину претерано влажних и сувих станишта. Борова стабла се често налазе на сувим, пешчаним брдима и гребенима. Због учесталих пожара у прошлости, стогодишњи борови се налазе само у фрагментима. На југоистоку парка налазе се неколико подручја мањих листопадних шума у којима преовладава храст. Подручја која нису прекривена шумом углавном су ливаде и мочварни предели. Управа парка упозорава да је четвртина територије парка била прекривена тресетним глибом пре економског развоја, а највећи део је од тада исушен. Изнад преосталог тресета налазе се ливаде обрасле шеварима, трском и маховином.^[6]

Испитивањем биљног живота у парку забележени су следећи подаци: 872 васкуларних биљака (са 61 маховином), 166 лишајева, 24 гљива и разних других категорија.^[6]

Животиње

Водене површине су важна станишта за рибе и друге водене врсте. У парку Мешчјора налази се око 60 језера у којима су најчешће следеће врсте риба штука, гргеч, бодорка, и караш. Даброви су чести и могу се видети како копају рупе за изградњу брана.^[7]У парку је забележено око 110 врста водених бескичмењака, 26 врста риба и 10 врста водоземаца. У парку је забележено и око 206 врста птица^[8]

Историја

У средњем веку подручје парка је било насељено племеном Поволшких Финаца, познатијих као Мешчјора. Били су ловци, рибари, и занатлије; због тога што мочварна подручја нису привлачила племена која су се бавила пољопривредом (као што су Словени) а која су се селила у 11-ом и 12. веку, племе Мешчјора успело је да сачува свој језик и идентитет све до 16. века.^[2]

Шумски пожари и тресетни пожари представљају велику опасност за парк Мешчјора. Многа подручја су прилично сува током лета, а исушени тресет – као природно гориво – је веома запаљив. Да би се опасност смањила, ради се на повећању нивоа воде у парку и повећава се употреба савремене против пожарне опреме и технике. Од 2003. године спроводи се дугорочни програм рестаурације тресета. Преко 6.000 ха деградираног тресета је поново обрађено до 2015. године.^[9]

Мапа националног парка Мешчјора

Туризам

Мешчјора је погодан за породичну рекреацију и екотуризам. Због своје близине Москви, постоји много туристичких агенција које организују туре, хостеле и услуге.^[3] За кампере, парк има не само кампове, већ и нуди изнајмљивање кувара, инструктора и водича - и изнајмљивање шатора, опреме за кување и врећа за спавање. За пловењем воденим површинама, парк изнајмљује чамце на надувавање и моторне чамце.^[7]