Николинци
насеље у општини Алибунар, Јужнобанатски округ, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Николинци (рум. ) су насеље у општини Алибунар, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. имало је 990 становника.
Remove ads
Положај
Николинци се налазе на путу М 1.9, између Банатског Карловца и Уљме.
Историја
Насеље је кроз историју носило различита имена: у 15. веку, Мало Каково - 1775. године, Николинце - 1894. године, -1920. године, Николинце - 1920. године, Николинци - 1922. године.
Године 1404. постојала су два Сентмиклоша, други је био , у крашовском комитату.
При крају турске владавине постојала су исто тако два насеља, која су носила име Николинце: Мало Николинце, које је 1698. године престало да постоји, и Велико Николинце, које је 1716. године пропало.
Године 1716. ушла је николиначка околина у састав вршачког диштрикта темишварског Баната, а 1717. године село има 10 насељених кућа. Велико Николинце било је на месту садашњег села, а Мало Николинце је лежало више према истоку. Оба места постојала су и даље као пољска добра. Године 1723. узели су становници села Какова ова поњска добра у закуп од царске коморе, јер су своје земље имали мало. Године 1744. су Каковчани молили за дозволу да 40 својих породица преселе у Николинце, јер је њихово Каково пренасељено. Пошто су добили дозволу, населили су се на данашње поље „Селиште“, источно од Малог Николинца, и основали Мало Каково. Године 1746. подигли су цркву брвнару и узели у закуп суседно пољско добро „Оца“ (, данас Банатски Карловац). Године 1749. бројало је Мало Каково 66 домова, а сеоски поп је био Радул Команов. Године 1751. било је 70 кућа.
Године 1774. додељено је Мало Каково илирској, а 1776. године влашко-илирској регименти. Али пошто је Мало Каково страдало од поплаве, премештено је 1774. године на место Великог Николинца и од тада је насеље носило име Николинце.
Године 1782. ново насеље је бројало 1203 православне душе. Године 1785. било је 140, а 1799. године 143 куће, са 1494 душе. Године 1785. свештеник је био Павел Михаловић, а ђакон Данијел Пинко. Године 1789. општински начелник је био Јанош Пинко. Тада је школу похађало 45 ученика.
Године 1827. пописано је 22 католика и 2620 православаца. Године 1837. било је 25 католика и 2475 православаца. Године 1854. насеље је имало 2771 становника. Године 1873. припојено је тамишком комитату, а 8. децембра 1894. године отворена је железничка станица. Године 1905. појављују се први назарени, којих 1928. год. има 69 породица.
Године 1909. порушена је стара црква и на њеном месту подигнута је (1910. год.) нова у византијском стилу са два торња.
Кретање броја становника од 1869. до 1910. године.
За време преврата (30.10. 1918 год.) побунили су се мештани и демолирали бележнички стан, а бележника најурили: опљачкали су затим жељезничку станицу и један воз. Вођа руље и једна жена платила главом.
Године-1923. укинута је овдашња поштанска испостава и модернизиран Иванчанин млин, а 31. јануара 1921. године пописано је 3230 становника од којих је било Срба - 23, Румуна - 3040, Немаца - 4, Мађара - 4, и осталих (Цигана) 159 душа.
Remove ads
Демографија
У насељу Николинци живи 986 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (39,7 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 408 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.
Ово насеље је већински насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
Remove ads
Занимљивости
У Николинцима је 1969. године рођен један од тренутно најбољих хармоникаша света Лело Ника. Два пута је проглашаван за званично најбољег хармоникаша на свету. Данас живи у Малмеу, Шведска.
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads