Скулптура Ношење рањеника

Ношење рањеника је назив за серију скулптура, које је извајао вајар Антун Аугустинчић. Прва је настала 1952, а последња 1983. године. Скулптура симболизује хуман однос југословенских партизана према рањеницима и осталим страдалницима током тешких борби и страдања у Југославији од 1941. до 1945. године.

Овај чланак је део чланка о Споменицима посвећеним Народноослободилачкој борби 1941—1945.

Опис

Основни мотив овог дела јесте рањеник којег придржавају и носе двојица другова. Постоји неколико верзија скулптуре које се разликују у неколико незнатних детаља. На пример, борци носе рањеника различитим техникама, а њихова лица су другачија, од скулптуре до скулптуре. Примерци скулптуре у Ливну и Сиску су заправо рељефи бораца који носе рањеника, извајани у четвртастом комаду белог гранита, док су остали примерци изливени из бронзе. Скулптура у Клањцу, која се налази на гробу локалног борца НОВЈ, Крсте Ивековића, само је фрагмент целовите скулптуре.^[1]

Код израде Ношења рањеника, Аугустинчић је остао доследан сопственој натуралистичкој формули, коју је применио код споменика Моши Пијади, Јосипу Брозу Титу и осталима, а које је израдио у грубом стилу са мотивом набора, за разлику од херојских мотива на Батини или Бањ брду.

Списак скулптура

Примерци ове скулптуре налазе се у следећим местима:

• Ливно – подигнут 1952. године, познат и под именом Споменик палим борцима, срушен 1992. од стране ХВО-а
• Загреб
  • Ветеринарски факултет – подигнут 1953. године у част студентима-борцима палима у НОБ-у; на подножју се налазе три спомен-плоче с именима палих бораца^[2]
  • Медицински факултет – подигнут 1983. године^[3]
• Вуковар – постављен на Тргу Републике 1955. године ; током 1990-их, скулптура је на неколико места оштећена пропуцавањем. Четири мермерне плоче на бази споменика су уништене, а делимично је срушена и рубна камена ограда базена унутар којега се налази споменик^[4]
• Клањец
  • подигнут 1960. године као надгробна скулптура палог борца НОВЈ из тог краја, Крсте Ивековића
  • подигнут 1979. године као споменик на гробу Антуна Аугустинчића и његове супруге Наде у кругу Галерије Антуна Аугустинчића
• Сисак – подигнут 1965. године на гробљу Викторовац изнад костурнице уз споменик „Застава「, све заједно чини споменик жртвама фашизма^[5]
• Дервента – подигнут 1966. године^[3]
• Орославје – подигнут 1972. године у спомен на погинуле борце НОВЈ из града и околних села^[6]
• Крапинске Топлице – подигнут 1973. године у спомен на жртве фашизма; 1990-их, уз натпис У спомен жртвама фашизма додано је и Домовинског рата, а партизанска звезда је уклоњена и замењена грбом Хрватске^[7]
• Велење, Грашка гора – подигнут 1979. године у спомен на борце Четрнаесте словеначке дивизије и јединица Четврте оперативне зоне Словеније, који су током периода великих хладноћа подлегли смрзавању или изгинули у тешким борбама против немачких јединица. Споменик је откривен на 35. годишњицу похода Четрнаесте дивизије на Штајерску^[8]
• Београд – постављен у кругу Музеја историје Југославије
• Имотски – подигнут у част палих бораца НОБ-а, тешко оштећен 1990-их^[9]

Фото галерија

• 
  „Ношење рањеника「, Београд
• 
  „Ношење рањеника「, Ветеринарски факултет у Загребу
• 
  „Ношење рањеника「, Медицински факултет у Загребу
• 
  „Ношење рањеника「, Крапинске Топлице

Види још

• Антун Аугустинчић
• Споменик палим Крајишницима
• Меморијални комплекс Батинска битка