Споменици Народноослободилачке борбе

списак на Викимедији From Wikipedia, the free encyclopedia

Споменици Народноослободилачке борбе
Remove ads

Споменици посвећени Народноослободилачкој борби народа Југославије од 1941. до 1945. године постављани су широм Југославије у виду фигурално-уметничких дела, архитектонских објеката, спомен-маузолеја, скулптура, спомен-бисти, спомен-плоча, спомен-зграда, спомен-гробља и др. Према непотпуним подацима у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији подигнуто је око 15.000 споменика посвећених Народноослободилачком рату (од тога 6.000 отпада на подручје Хрватске, 1.000 на Словенију итд.).[1] Многи ови споменици срушени су или оштећени током распада СФРЈ деведесетих година.

Укратко
Remove ads

Историјат

Током прве деценије након Другог светског рата, многи споменици посвећени погинулим партизанима и жртвама фашизма израђени су у традиционалном реалсоцијалистичком стилу, по узору на споменике у Совјетском Савезу. Након Резолуције Информбироа 1948. и разлаза Тита са Стаљином, на свим пољима се радило да се Југославија разликује од Совјетског Савеза па тако и у изградњи споменика и спомен-обележја посвећених Другом светском рату. Као резултат те нове политике, бројни споменици посвећени Народноослободилачкој борби и жртвама фашизма дизајнирани у стилу апстрактног експресионизма, геометријске апстракције и минимализма.[2]

Током грађанског рата на подручју бивше Југославије, уништени су или измештени многи споменици посвећени Народноослободилачкој борби. На подручју Хрватске уништено је преко 3.000 спомен-обележја[3] (од чега 740 отпада на споменике, остало су бисте и спомен-плоче), а међу њима се истичу: Споменик „Победе народа Славоније“ у селу Каменска, рад вајара Војина Бакића, срушен 1992. године; споменик народном хероју Стевану Филиповићу у Опузену, рад Мира Вуча, срушен 1991. године; споменик „Туђе нећемо - своје не дамо“ на Вису, рад Антуна Аугустинчића из 1964, уклоњен 1994. године; Споменик народном хероју Николи Миљановићу Караули у Подравској Слатини, срушен 1991. године и др. На подручју Босне и Херцеговине срушени су споменици: „Палим борцима“ у Ливну, рад Антуна Аугустинчића из 1952, срушен 1992. године; „Палим борцима“ на Макљену, код Прозора, рад Бошка Кућанског из 1978. године, срушен 2000. године; као и споменици у Дрвару, Босанском Петровцу и Босанском Грахову.

Досад је у Хрватској влада финансирала обнављање само Титове бисте у Кумровцу, споменика „Позив на устанак“ у Бјеловару и споменик устанку у Србу. Локалне власти обновиле су досад око 300 споменика мање уметничке вредности. Августа 2011. године, Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске покренуо је „Апел за обнову седам капиталних споменика НОБ-у“. Иницијативни одбор апела предводи бивши хрватски председник Стјепан Месић. Апел је досада потписало око 150 особа из културног и политичког живота Хрватске.[4]

Remove ads

Списак аутора значајнијих споменика


Thumb
Споменик борцима Револуције познат и као споменик Стеви Филиповићу на брду Видраку, код Ваљева. Подигнут 28. октобра 1969. године, рад вајара Војина Бакића.
Remove ads

Галерија

Босна и Херцеговина

Северна Македонија

Словенија

Србија

Хрватска

Црна Гора

Изван граница некадашње Југославије

Remove ads

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads