Односи Србије и Црне Горе

Односи Србије и Црне Горе су инострани односи Републике Србије и Црне Горе.

Укратко Црна Гора, Србија ...

Историја односа

Пад под турску власт у 15. веку

Црна Гора је била дио Српске деспотовине, све док није освајањем југа Србије (доцније под називом Стара Србија) од стране Османлија 1455. године, одвојена од остатка земље. У то вријеме била је под влашћу Бранковића. Из ове диобе потиче настанак двије одвојене државе - савремене Србије и Црне Горе, које су биле одвојене више од три и по вијека, што је довело до стварања извјесних разлика међу њима, али и очувавања постојећих духовних и културних истовјетности. Црнојевићи су добро осјетили турску најезду и окренули се Венецијанској републици за заштиту. Србија је коначно окупирана од стране Османлија падом Смедерева у вријеме Котроманића 1459. године, а правно је у потпуности опстанак њених династа и велможа у Угарској престао 1537. године. Црна Гора је наставила да живи као посљедњи неосвојени дјелић старе српске средњовјековне монархије, чувајући њене култове и насљеђе, све до 1496. године, када пада под контролу Османског царства, које је и формално укида 1499. године и присваја Скадарском санџаку.

Обнова Србије и односи са Црном Гором

Првим српским устанком почиње процес стварања српске државе центриран у шумадијским крајевима под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа, и одмах по избијању и ту почињу планови о границама обновљене српске државе. 1809. године српски устаници побуђују велики дио данашње Црне Горе, знатно већи него што је тада и био слободан, дижући и Васојевиће на буну.

У та времена буђења националне свијести, одвија се и црногорско национално буђење али под српским именом.

Викизворник има изворни текст повезан са чланком Начертаније књаза Николе и књаза Михаила 1866. године.

Најочигледнији корак ка уједињењу Србије и Црне Горе у једну државу су направљени склапањем Тајног споразума од 27. септембра 1866. У ту сврху влада Србије је послала Милана Пироћанца по споразуму на Цетиње.

Ослободилачки ратови (1876—1878)

Књажевство Србија и Књажевина Црна Гора су заједно на Видовдан 1876. прогласиле Турској рат у којем се дошло до међународног признавања независности и територијалног проширења две државе на Берлинском конгресу 13. јула 1878. Али се није дошло до жељене заједничке границе.

Односи Краљевине Србије и Црне Горе

Књаз Никола I Петровић је посјетио Београд на Видовдан 1896. Краљ Александар Обреновић је наредне 1897. посетио Цетиње на крсну славу Петровића Ђурђевдан.^[1]

У спољној политици, односи између Црне Горе и Србије су тас на ваги политичких струјања и у самој Црној Гори, у тзв. уставном периоду. Тај период у политици Црне Горе су обележили прогони политичких противника, монтирани судски процеси и афере.^[2]

Поводом проглашења Црне Горе за краљевину на Цетиње је допутовала и делегација Србије на челу са престолонасљедником Александром Карађорђевићем, краљевим унуком. У делегацији краљевине Србије налазио се и генерал Степа Степановић, командант 9-ог пешадијског пука који је носио име књаза Николе I Петровића Његоша.^[3]

У Задужбину краља Петра I на Опленцу пренета је 15. марта 1912. Љубица (Зорка) Карађорђевић.^[4]

Ослободилачки ратови (1912—1918)

Балкански ратови

Краљевина Црна Гора и Краљевина Србија су били савезници у Првом балканском рату, коначном рату за ослобађање од турске власти на Балкану. У том рату је успостављена заједничка граница између две државе

Црна Гора је такође била у савезу са Србијом против Бугара у Другом балканском рату. Она је послала помоћ од 12000 људи, од којих је српска Врховна команда, после допуне артиљеријом и осталим потребним деловима, образовала Црногорску дивизију.

После Балканских ратова 1913. Краљевина Србија уступа Пљевља Краљевини Црној Гори.^[5]

Први свјетски рат

Краљевина Црна Гора је објавило рат Аустроугарској 5. августа 1914.

Аустроугарска војска први пут је ушла и окупирала Пљевља на Преображење 19. августа 1914, потом је заузела Пријепоље и продужила ка Сјеници да гони српску војску. Падом Пљевља настала је велика криза на овом дијелу српско-црногорског ратишта. Од пораза Црну Гору је спасила побједа српске војске на Церу и на Јадру, послије које се аустроугарска војска из Рашке области повукла у Босну.^[6]

Српски генерали Божа Јанковић и Петар Пешић су били начелници штаба црногорске Врховне команде.

Зиме 1915/1916. српска војска се након тројне инвазије на Србију повлачи преко Црне Горе и Албаније на грчко острво Крф.

Ослобођење Црне Горе 1918.

Црногорски комити који су од 1916. до 1918. водили борбу против аустроугарске окупације су се придружили српским трупама у ослобођењу Црне Горе 1918. и црногорском уједињењу са Србијом, док је мањина 1918. наставила комитску борбу у циљу обнове Црне Горе као државе.

Српске трупе су преко црногорске територије укорачиле и на тло Аустроугарске ушавши и заузевши цијелу Боку Которску.

После ослобођења у Подгорици се састаје изабрана скупштина која проглашава збацивање црногорске династије Петровић у корист династије Карађорђевић и проглашава присаједињење Црне Горе Краљевини Србији.

Унутар Југославије

Црна Гора је са Србијом била у саставу исте државе у раздобљу од 1918. до 2006.

Федерализацијом Југославије под комунизмом Црна Гора и Србија су конституисане као две засебне републике.

1992. Србија и Црна Гора одлучиле су ипак да чувају југословенску државу. Донесен је устав са снажним конфедералним елементима.

Односи Републике Србије и Црне Горе

Црна Гора је приступила НАТО пакту 2017.

Обе државе воде политику приступања ЕУ где обе државе имају статус кандидата за чланство.

Remove ads

Билатерални односи

Србија и Црна Гора су успоставили званичне дипломатске односе 22. јуна 2006. године.^[7]

Спорови између српске и црногорске културе настали су из политичких и државних разлога. Културолошки ништа не разликује Србије и Црногорце, осим политичке историје.^[8]

16. октобра 2016. поводом парламентарних избора у Црној Гори 20 држављана Србије је приведено због сумње да припремају терористички напад у Црној Гори укључујући бившег команданта Жандармерије Србије Братислава Дикића.

Отворена питања

Косово и Метохија

Црна Гора је признала једнострано проглашење независности Косова.

Црна Гора је гласала за пријем Косова у УНЕСКО 2015.

Питање двојног држављанства у Црној Гори

Ни после десет година од мајског референдума и разлаза Подгорице и Београда, питање двојног држављанства оптерећује две државе, јер су Црна Гора и Србија на различите начине законски регулисале ту област. Ово питање годинама је предмет полемика, пошто се Влада Црне Горе одлучила за рестриктиван закон којим се чува "ексклузивитет". С друге стране, прописано је да "обични грађани", који су стекли услове и већ дуго живе и раде у Црној Гори пре добијања црногорског држављанства обавезно морају да се одрекну претходног држављанства. Коначно, Подгорица, није пристала да у закон унесе Могућност двојног држављанства које је, нарочито, интересовало све који су хтели да имају српско.^[9]

Положај Српске православне цркве у Црној Гори

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

Непостојање званичне стратегије Владе Црне Горе о односима са црквама и вјерским заједницама, и као најспорније у свеукупним односима државе са црквама и вјерским заједницама у Црној Гори апострофирано је питање положаја Митрополије и епархија Српске православне цркве, које имају канонско утемељење, легитимитет и признање и континуитет правног субјективитета, и тзв. „Црногорске православне цркве「, коју је, „мимо свих канонских прописа Православне Цркве, 2000. године основала група грађана「^[10]

Положај српског језика и ћирилице у Црној Гори

У Црној Гори Срби немају пуно право на школовање на свом језику.^[11] После преговора 2011. постигнут је договор о називу наставног предмета у образовном систему – наставни предмет у школама зове се „Црногорски-српски, босански, хрватски језик и књижевност「. Међутим, договор о језику није у потпуности операционализован. Док се рад Комисије за израду програма за наставни предмет црногорски-српски, босански, хрватски језик одуговлачи, што представници српске стране у Комисији оцењују планским задржавањем statusа quo „како се у школама ништа не би мењало и деца наставила да уче искључиво на црногорском језику「, односно како би се заобишао принцип равноправности језика.^[12]

Без обзира на то што Устав Црне Горе чланом 13 ћирилично и латинично писмо ставља у равноправан положај, ћирилица је у Црној Гори готово у потпуности изопштена из државног и административног комуницирања.^[13]

Посете високих званичника

Посете Председника Републике Србије:
- 21. јула 2015. реализована је радна посета председника Републике Србије Томислава Николића Црној Гори.
- 18. јануара 2013. Председник Томислав Николић боравио је у радној посети Црној Гори,
Посете Предсједника Црне Горе:
- 13. јула 2016. Филип Вујановић се у Београду састао са председником Србије Т. Николићем, којом приликом су заједно отворили „Црногорску кућу".
- 2. и 3. јуна 2015. реализована је радна посета председника Црне Горе Филипа Вујановића.
- 29. маја 2014. Председник Црне Горе Филип Вујановић посетио је Србију.
Посете Предсједника Владе Црне Горе:
- 3. и 4. фебруара 2017. Душко Марковић је био у дводневној посети Србији.
- 16. децембра 2014. Мило Ђукановић је учествовао на Самиту Кине и земаља централне и источне Европе у Београду.
- 31. октобра 2014. Мило Ђукановић је учествовао на Трилатералној комисији у Београду.
- 9. и 10. децембра 2013. Председник Владе Црне Горе Мило Ђукановић посетио је Србију.
- 30. маја 2013. Председник Владе и МВПЕИ Црне Горе Игор Лукшић посетио је Републику Србију.
Посета Председника Владе Републике Србије:
- 20. септембра 2013. Председник Владе Ивица Дачић боравио је у посети Црној Гори.
20. октобра 2014. Председник Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић посетила је Црну Гору.
11-12. јула 2013. Председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић боравио је у посети Србији.
Посете појединих министра:
- 3. и 4. децембра 2015. Потпредседник Владе и министар иностраних послова и европских интеграција Црне Горе Игор Лукшић учествовао је на Министарском савету ОЕБС у Београду.
- 18. фебруара 2015. у функцији председавајућег ОЕБС, први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић посетио је Црну Гору.
- 26. октобра 2014. Потпредседник Владе и министар иностраних послова и европских интеграција Црне Горе Игор Лукшић учествовао је на Конференцији Западни Балкан - ЕУ у Београду.
- 17. јуна 2014. Потпредседник Владе и министар иностраних послова и европских интеграција Црне Горе Игор Лукшић посетио је Србију.
- 19. априла 2013. Министар спољних послова Иван Мркић боравио је у посети Црној Гори.

Економски односи

Србија остварује значајан суфицит у робној размени са Црном Гором.

Робна размена је у 2018. години износила 976 мил. $ (извоз 905 - увоз 71)
Робна размена је у је 2019. износила 959 мил. $ (извоз 881 - увоз 78)
Робна размена је у 2020. години износила 858,4 мил. $ (извоз 784,5 - увоз 73,8)^[14]^[15]

Србија је један од најважнијих економских партнера Црне Горе. Постоји обострана заинтересованост за унапређење економске сарадње и за реализацију заједничких инфраструктурних пројеката (реконструкција пруге Београд-Бар и изградња аутопута Бар-Београд), као и у енергетици (слив Дрине, река Комарница), а могући извори финансирања би били фондови ЕУ. Други састанак МК за економску сарадњу одржан је у Београду, 2. марта 2015. године.

Значајан број држављана Црне Горе живи и ради у Србији, првенствено у Београду, и обратно држављани Србије живе и раде у Црној Гори посебно у летњој туристичкој сезони.

Туризам

У 2012. години у Црној Гори је боравило 337 245 туриста из Републике Србије, који су остварили 2 353 370 ноћења.
У 2011. години у Црној Гори је боравило 299 617 туриста из Републике Србије, који су остварили 2 109 159 ноћења.
У 2010. години у Црној Гори је боравило 314 836 туриста из Републике Србије, који су остварили 1 097 051 ноћења.^[16]

Просвета

Многи држављани Црне Горе, првенствено српске националности, долазе у Србију ради стицања вишег и високог образовања.^[17]

Дипломатски представници

Србија није имала амбасадора у Подгорици до 2008.^[18]

У Београду и Нишу

Ана Ражнатовић, отправник послова, 2021. -
Тарзан Милошевић, амбасадор, 2019. - 2021.
Бранислав Мићуновић, амбасадор, 2014. - 2019.
Игор Јововић, амбасадор, 2009. - 2014.
Анка Војводић, амбасадор, 2006—2008.
Лазар Мијушковић, посланик, 1913—1915. -У периоду 1914-1915. због избијања Првог светског рата посланство је пребачено у Ниш.
Јанко Вукотић, књажев и владин изасланик, 1908.

У Подгорици

Небојша Родић,^[19] амбасадор, 2023—
Јелисавета Чолановић, отправница послова, 2022-
Мићо Роговић, отпр. послова, 2021-2022.
Оливер Стаменковић, отпр. послова, 2020-2021
Др Владимир Божовић, амбасадор, 2019-2020
Проф. др Зоран Бингулац, амбасадор, 2013-2019
Зоран Лутовац, амбасадор, 2008—2013

Код црногорске владе у егзилу

Тихомир Поповић, отправник послова, 1918.

На Цетињу

Љубомир Михаиловић, посланик, 1915—1916.
Михаило Гавриловић, посланик, 1911—1914.
Тодор Петковић, отправник послова (од 1910 акредитован посланик), 1909—1911.
Јован М. Јовановић Пижон, отпр. послова, 1907—1909.
Милош Васић, посланик, 1902—1903.
Василије Антонић, посланик, 1901—1902.
Александар Машин, посланик, 1898—1899.
Јеврем Велимировић, заступник, 1897.

Remove ads

Поређење

Више информација Црна Гора, Србија ...

	Црна Гора	Србија
Становништво	620.029	9.024.734 (са КиМ), 7.243.007 (без КиМ)
Површина	13.812	88.361 km²
Главни град	Подгорица - 150.977 (185.937 шире подручје)	Београд - 1.182.000 (1.659.440 шире подручје)
Облик владавине	Парламентарна република	Парламентарна република