Олово (град)

За друга значења, погледајте страницу Олово (вишезначна одредница).

Олово је градско насеље и сједиште истоимене општине смештено 50 сјевероисточно од Сарајева, на магистралном путу који води од Сарајева према Тузли. У Олову су још од средњег вијека позната налазишта оловне руде, по чему је град и добио име. Ријека Ступчаница се код центра града спаја са ријеком Биоштицом, и заједно са њом формира Кривају која тече даље према Завидовићима.

Олово
Панорама Олова
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Зеничко-добојски кантон
Општина	Олово
Становништво
— 2013.	2.465
Географске карактеристике
Координате	44° 07′ 38″ С; 18° 34′ 49″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	764
Олово Олово на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	71340
Позивни број	032
Веб-сајт

Историја

Насеље Олово настало је прије више од шест вијекова на обалама три планинске ријеке. У писаним документима Олово се први пут спомиње 1382. године под именом (лат. олово) што потврђује наводе да је овај град добио име по руди олова. Тако у 14. и 15. вијеку Олово је било познати рударски и трговачки центар. Због престанка експлоатације оловне руде национална структура становништва мијењала се кроз протекле вијекове. Највећи дио становништва Олова крајем средњег века чинили су Саси као рудари. Доласком Турака у Олову се повећава број муслиманског становништва које почетком 16. вијека гради џамију на локалитету данашњаг насеља Горње Олово, а већ у 17. вијеку муслимани чине три четвртине становништва у граду. Претпоставља се, да је због плаховитих планинских ријека (Биостице, која тече из Кнежине, те Ступчанице која долази из Хан Пијеска) а које су у пролеће плаве околна поља, настало насеље Доње Олово и то тек у 20. вијеку. Развоју Доњег Олова, односно данашњег градског језгра, након аустроугарске окупације, знатно је допринијела изградња пруге Завидовићи — Олово — Хан Пијесак. То уједно представља почетак планске експлоатације богатих оловских шума, што и данас чини основни привредни ресурс.

Становништво

Састав становништва – насеље Олово
	2013.[1]	1991.	1981.[2]	1971.[3]
Укупно	2 465 (100,0%)	3 311 (100,0%)	2 602 (100,0%)	2 055 (100,0%)
Бошњаци	2 333 (94,65%)	2 143 (64,72%)1	1 529 (58,76%)1	1 359 (66,13%)1
Босанци	42 (1,704%)	–	–	–
Хрвати	24 (0,974%)	94 (2,839%)	114 (4,381%)	161 (7,835%)
Муслимани	18 (0,730%)	–	–	–
Срби	17 (0,690%)	820 (24,77%)	614 (23,60%)	476 (23,16%)
Неизјашњени	14 (0,568%)	–	–	–
Остали	7 (0,284%)	52 (1,571%)	17 (0,653%)	8 (0,389%)
Босанци и Херцеговци	5 (0,203%)	–	–	–
Југословени	2 (0,081%)	202 (6,101%)	306 (11,76%)	24 (1,168%)
Албанци	2 (0,081%)	–	3 (0,115%)	6 (0,292%)
Непознато	1 (0,041%)	–	–	–
Црногорци	–	–	15 (0,576%)	17 (0,827%)
Словенци	–	–	3 (0,115%)	4 (0,195%)
Македонци	–	–	1 (0,038%)	–

1. ¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.