Општина Грачаница

From Wikipedia, the free encyclopedia

Општина Грачаница
Remove ads

Општина Грачаница је јединица локалне самоуправе у статусу општине, која је првобитно постојала у периоду од 1947. до 1959. године као Општина Грачаница у саставу АКМО (тадашња НР Србија), а која је потом укинута и укључена у састав проширене Општине Приштина, док почевши од 2008. године постоји и новостворена Општина Грачаница у систему Привремених институција самоуправе (ПИС), односно самопроглашене Републике Косово.[а]

Thumb
Новостворена Општина Грачаница (2008) у систему ПИС
Thumb
Грб новостворене Општине Грачаница у систему ПИС
Remove ads

Првобитна Општина Грачаница

Доношењем Закона о административно-територијалној подели Народне Републике Србије из 1947. године, у саставу тадашњег Грачаничког среза формирано је општинско подручје месног народног одбора са седиштем у Грачаници и надлежношћу над седам насеља (Ајвалија, Бадовац, Грачаница, Златаре, Матичане, Ново Село, Сушица).[1]

Новим законом из 1952. године, територија Општине Грачаница је по први пут проширена, те је од тада обухватала девет насеља (Ајвалија, Бадовац, Грачаница, Златаре, Лапље Село, Матичане, Ново Село, Сушица, Чаглавица).[2]

Каснијим законом из 1955. године, Општина Грачаница је по други пут проширена, тако да је обухватала тринаест насеља (Ајвалија, Бадовац, Бусиње, Грачаница, Драговац, Кукавица, Лабљане, Лапље Село, Мрамор, Ново Село, Сливово, Сушица, Чаглавица).[3]

Општина Грачаница је постојала све до 1959. године, када је доношењем новог закона укинута, а њено подручје је укључено у састав проширене Општине Приштина.[4]

Remove ads

Новостворена Општина Грачаница

Thumb
Територија новостворене Општине Грачаница у систему ПИС

Након успостављања управе УНМИК на подручју Косова и Метохије (1999), у неколико наврата је покретано питање о преуређењу локалне самоуправе, а тим поводом је разматрана и могућност обнављања некадашње Општине Грачаница путем издвајања тог подручја из састава Града Приштине. Такву могућност је већ 2006. године најавила Санда Рашковић-Ивић, тадашња председница Координационог центра за Косово и Метохију.[5] Сличну могућност предвиђао је и потоњи Ахтисаријев план (2007), али до реализације није дошло.

Нова Општина Грачаница формирана је тек по "Закону о административним границама општина Скупштине Републике Косово" од 20. фебруара 2008. године. Избори за локални парламент су одржани 15. новембра 2009. године. Ова општина је настала по међународно неусвојеном плану Мартија Ахтисарија за децентрализацију на Косову и Метохији и требало је да створи општину са српском етничком већином на подручју општина Липљан, Косово Поље и града Приштине. Влада Србије не признаје ову општину по важећем Закону о територијалној организацији Републике Србије од 27. децембра 2007. године.

Површина нове Општине Грачаница је 131,25 2. Према званичним резултатима пописа из 2024. године, општина Грачаница има 18.486 становника (8.650 Срба и 8.623 Албанаца).[6]

Насеља нове Општине Грачаница

Општина обухвата следећа насељена места и катастарске општине, из општине Косово Поље насеља: Батусе и Угљаре, из општине Липљан насеља: Добротин, Доња Гуштерица, Горња Гуштерица, Ливађе, Лепина, Радево, Скуланево и Суви До из града Приштине насеља Грачаница (као седиште општине), Бадовац, Лапље Село, Преоце, Сушица и део Чаглавице. Део насеља Чаглавица које улази у састав општине Грачанице обухвата насељени део насеља источно од магистралног пута ПриштинаЛипљан, до индустријске зоне која је на уласку у село од стране Приштине, а која је остала у саставу општине Приштина, насељу не припада насељени део поред пута којим се иде у албанско насеље Ајвалија и део западно од магистралног пута Приштина–Липљан. Постоји сумња међу локалним српским становништвом да је део Чаглавице који је остао у општини Приштина остао због разлога што у њему живи политичар Агим Чеку. По законима Републике Косово у општини постоји и насеље Кишница, која не постоји по законима Србије, већ је у саставу насеља Грачаница.

Remove ads

Демографија

Више информација Насеље, 1948. ...

Демографска кретања на подручјима старе (1947-1959) и нове Општине Грачаница (након 2008. године) посведочена су пописним подацима.

Према резултатима пописа становништва 2011. године која је обавила Република Косово, а које су Срби делимично бојкотовали, у општини је пописано 10.675 становника, од тог броја Срба је било 7.209 (67,53%), Албанаца 2.474 (23,18%), Рома 745 (6,98%) и 247 осталих народности. Конфесионална структура на истом попису је била следећа: православаца је било 7.237, муслимана 3.190 и католика 42.

Међународна организација , на основу података општинских служби, процењује број становника општине на 21.534, при чему би удео Срба био око 85%.[7]

По подацима Централне изборне комисије Републике Косово, у општини је регистровано на локалним изборима 2009. године 16.317 гласача, па би под условом да је бирачки списак ажуриран и уредно вођен у општини требало да живи нешто преко 20.000 становника.

1-1948-1991 подаци садржани у насељу Грачаница. 2-1948-1991 обухвата и део насеља Чаглавица у општини Приштина.

Напомене

  1. Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Remove ads

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads