Грачанички срез
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Грачанички срез, такође познат и као Приштински срез, односно Приштевски срез (према главном среском месту), био је административно-територијална јединица (срез) у Краљевини Србији, а потом у Краљевини Југославији и касније у ФНР Југославији, односно НР Србији и њеној Аутономној косовско-метохијској области. Постојао је од 1912. до 1959. године, са седиштем у Приштини, а обухватао је шири простор потоње Општине Приштина, са околином.
Remove ads
Историја
Краљевина Србија
Протеривањем османске власти и ослобођењем Старе Србије у јесен 1912. године започео је процес успостављања нових власти Краљевине Србије у областима Рашке, Косова, Метохије и Вардарске Македоније.[1] Изградња нових административно-територијалних структура одвијала се постепено, у периоду између 1912. и 1915. године.[2]
Већ крајем 1912. године, непосредно након ослобођења, на средишњем подручју дотадашње османске Приштинске казе формиран је срез са седиштем у Приштини, у оквиру новоустановљеног округа, чије је седиште такође било у Приштини. Таква управа је заведена првим привременим одлукама, чиме је постављена основа за рад нових органа власти. У циљу обнове локалних српских традиција, срез је прозван Грачаничким, а округ Косовским. Министарство унутрашњих дела је 25. децембра 1913. године упутило Народној скупштини на усвајање "Предлог Закона о присаједињењу Старе Србије Краљевини Србији и о управи у њој", по којем се озваничава припадност Грачанског среза Косовском округу. Народна скупштина није стигла да гласа о предлогу до избијања Првог светског рата, а за време рата предлог није стављен на дневни ред.[3][4] [5] Упркос томе, срез је наставио да функционише према првобитним привременим уредбама.
Краљевина Југославија
Након ослобођења у јесен 1918. године, поново је успостављена и управа Грачаничког среза са седиштем у Приштини. Недуго након уједињења и стварања Краљевине СХС (Југославије), Регент је 30. јуна 1919. године указом наредио да Устав и сви закони Краљевине Србије ступе на снагу у областима присаједињеним Србији и Црној Гори након Балканских ратова 1. августа исте године.[6]
Уредбом о подели земље на области 26. априла 1922. године било је уређено да седиште среза буде у Приштини, а срез се налази у оквиру Косовске области. Административна подела уведена Уредбом о подели земље је остала на снази до 1929. године и завођења диктатуре.[7]
Закон о називу и подели краљевине на управна подручја, који је донесен 3. октобра 1929. године и Октроисани устав 3. септембра 1931. године су и даље утврђивали постојање срезова, па је тако и Грачанички срез наставио да постоји. Уместо дотадашње поделе на области, уведена је подела на бановине. Грачанички срез је припао Вардарској бановини.[8]
ФНР Југославија
Након ослобођења (1944-1945) и стварања Аутономне косовско-метохијске области (АКМО) у саставу НР Србије, обновљен је Грачанички срез са седиштем у Приштини.[9][10] Потом је 1955. године на целокупном подручју НР Србије извршено укрупњивање срезова, чиме је дотадашњи Грачанички срез трансформисан у проширени Приштински срез.[11] Такво уређење је опстало све до 1959. године, када су на територији АКМО укинути сви срезови. У међувремену је на централном подручју некадашњег Грачаничког среза основа нова Општина Приштина.[12][13][14]
Remove ads
Становништво
Попис становништва из 1921. године
Попис становништва среза по вероисповести из 1921. године, показао је да Евангелиста и Јевреја у Грачаничком срезу нема.[15]
Попис становништва среза по матерњем језику из 1921. године, показао је да Словенаца, Чехословака, Русина(Рутена и Малоруса), Пољака, Немаца, Италијана, Француза, Енглеза у Грачаничком срезу нема.[16]
Попис становништва из 1931. године
Грачаничком срезу је 1931. године припадало 8 општина:
- Девет Југовића
- Голеш
- Горња Дреница
- Грачаница
- Јањево
- Липљан
- Обилић
- Приштина
Претходни резултати пописа објављени су већ 1931. године мањом публикацијом од 30 страна која је имала за циљ да у што краћем року информише меродавне власти и установе о привремено утврђеном броју домаћинстава и присутног становништва, по бановинама и срезовима.[17]
Верски састав становништва среза према попису из 1931.
Попис становништва из 1948. године
Грачаничком срезу су 1948. године припадале 13 територијалне целине: Бесиње, Грачаница, Девет Југовића, Доње Добрево, Качикол, Коморане, Косово Поље, Лапље Село, Лукаре, Маревце, Милошево, Обилић и Сливово.[20]
Попис становништва из 1953. године
Према попису становништва из 1953. године у Грачаничком срезу није било Бугара и Влаха.
Remove ads
Образовање
Писменост становништва по полу и старости у 1931. години
Према попису становништва из 1931. године, у Грачаничком срезу проценат неписмених је натполовичан. Проценат неписмености жена од 11 година старости и више је био висок и износио је 86.2%, иако су се као писмене сматрале и оне жене које су полуписмене[а]. Код мушкараца од 11 година старости и више неписменост је износила 60.6%.
Недовољан број основних школа и према томе њихова велика удаљеност нарочито у брдским, ретко насељеним, крајевима, као и патријархална схватања старијих генерација о потреби школовања, нарочито женске деце, верски обзири и други узроци који се сви своде на то да женској деци писменост није потребна као мушкој, довели су до тога, да је женско становништво у просветном погледу далеко изостало иза мушког.[23]
Напомене
- Под полуписменим се сматрало становништво које само зна да чита, а не зна да пише.
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads