Град Приштина
територијална јединица у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Град Приштина је јединица локалне самоуправе са градским статусом, у Србији. Налази се на подручју Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Средиште је градско насеље Приштина, а територија града обухвата 572 km² са укупно 46 насељених места.
Као административно-територијална јединица, Град Приштина је првобитно постојао од 1947. до 1955. године, након чега је Приштина сведена на општински сатус, а такво уређење је остало на снази све до 1992. године када је дотадашња Општина Приштина поново добила статус града. Након 1999. године, седиште градских органа управе измештено је у Грачаницу.
На територији Града Приштине, који постоји у оквиру уставно-правног поретка Републике Србије, УНМИК је након 1999. године формирао и посебну Општину Приштина (алб. ), која функционише у оквиру Привремених институција самоуправа, а наконадно је на делу исте територије формирана и посебна Општина Грачаница (2008).
Према попису из 2024. на подручју "Општине Приштина" (ПИС) било је 227.466 становника.[а]
Remove ads
Историја
Приштина је први пут добила статус града 1947. године, када је спроведена административна реформа по којој се тадашња НР Србија делила на градове и срезове, а међу тридесетак највећих насеља која су том приликом добила градски статус налазила се и Приштина, која је уједно била и главни град Аутономне косовско-метохијске области.[1] Каснијом управном реформом из 1952. године број градова је смањен на седам, а међу местима која су задржала статус града била је и Приштина.[2] Потоњом реформом из 1955. године извршено је укидање градова, чиме је целокупна територија НР Србије подељена на 42 велика среза, међу којима је био и Приштински срез, у оквиру кога је постојала и Општина Приштина.[3]
Када су 1959. године на територији тадашње Аутономне косовско-метохијске области укинути срезови, општине су добиле већа овлашћења, тако да је шири територијални опсег добила и Општина Приштина.[4] Административним преуређењем из 1988. године, из састава Општине Приштина издвојене су три нове општине: Косово Поље, Обилић и Ново Брдо.[5]
Први вишестраначки избори за одборнике у Скупштини општине Приштина одржани су 31. маја 1992. године, а новом административном реформом, која је спроведена у јесен 1992. године, Општина Приштина је добила статус града са ширим овлашћењима, чиме је створен Град Приштина.[6] Први Статут града Приштине усвојен је 27. новембра 1992. године,[7] чиме је престала да важи дотадашња Статутарна одлука општине Приштина од 29. априла 1992. године.[8]
Нови (други по реду) Статут града Приштине усвојен је 1996. године,[9] а остао је на снази све до 2008. године, када је усвојен нови (трећи по реду) Статут града Приштине.[10]
Избори за одборнике у Скупштини града Приштине одржани су 20. децембра 1992. године, а последњи локални избори пре рата на Косову и Метохији одржани су 3. новембра 1996. године.
Remove ads
Град Приштина након 1999. године
Након завршетка рата на Косову и Метохији и уласка међународних снага на Косово и Метохију средином 1999. године (КФОР и УНМИК), дотадашњи органи града Приштине, као и сви градски службеници који су остали у систему Републике Србије, били су приморани да напусте радна места у самом граду. Њихове радне обавезе настављене су на местима која су сматрана безбеднијим, тако да је управа града Приштине измештена у Грачаницу, као највећу српску енклаву на подручју Града Приштине.
Пошто су крајем 2000. године истекли мандати локалних органа који су конституисани након избора одржаних крајем 1996. године, управљање градом Приштина су преузели привремени органи, односно координатори које је именовала и разрешавала Влада Републике Србије.[11] У исто време, под окриљем новоуспостављених Привремених институција самоуправе (ПИС) формирана је посебна Општина Приштина (алб. Komuna e Prishtinës) у којој су власт преузеле албанске политичке странке. Од тог времена, постојале су две локалне управе: прва (у систему Србије) са измештеним седиштем у Грачаници и друга (у систему ПИС) са седиштем у Приштини.
Након рата, први наредни локални избори по Уставу и законима Републике Србије за град Приштину одржани су 11. маја 2008. године. Иако су избори били легални у оквиру правног оквира Републике Србије, УНМИК и Привремене институције самоуправе одбили су да их прихвате као легалне, али их нису спречили да се одрже.[12] Мандате у новоизабраној Скупштини града Приштине добило је шест изборних листи: Српска радикална странка (23), Демократска странка Србије - Нова Србија (9), Демократска странка (5), Социјалистичка партија Србије (4), Група грађана Покрет за опстанак (3) и Група грађна Видовдан (3).[13]
На конститутивној седници новоизабраног сазива, која је одржана 13. јуна 2008. године у Грачаници, за новог председника Скупштине града Приштине изабран је Радован Ничић, док је за градоначелника Приштине изабран Драгутин Перић.[14] Због спорова око примопредаје надлежности између дотадашњих привремених органа и новоизабране градске управе, у наредном периоду је дошло до потешкоћа у функционисању градских органа и служби, на шта су се надовезали и други локални проблеми, услед чега су интервенисала и надлежна министартсва из Београда.[15][16][17]
Одлуком Владе Републике Србије од 2. априла 2009. године, распуштен је дотадашњи састав Скупштине града Приштине, уз истовремено увођење привремене управе, а за председника Привременог органа града приштине именован је Југослав Поповић.[18] Ванредни локални избори за градску скупштину Приштине одржани су 16. августа,[19] а новоизабрана Скупштина града Приштине конституисана је у октобру 2009. године.
Након склапања Бриселског споразума, Влада Републике Србије је 2013. године одлучила да функције из надлежности Скупштине града Приштине и извршних градских органа убудуће обавља Привремени орган града Приштине, којег именује и разрешава Влада Србије.[20][21]
Remove ads
Челници општине, односно града Приштине
Председници Скупштине општине Приштина (1959-1992)
- Шерафедин Сулејмани (1964-1967)
- Јован Печеновић (1967-1971)
- Назми Мустафа (1973-1976)
- Светислав Јакшић (1980)
- Томислав Секулић (1982-1984)[22][23]
- Радман Милосављевић (1984-1986)
- Божидар Лазић (1986-1989)
- Живојин Митровић (1989-1992)[24]
Председници Скупштине града Приштине (1992-2000 и 2008-2013)
- Новица Сојевић (1992–1996)[24]
- Душан Симић (1997–2000)[25][26]
- Радован Ничић (2008-2009)[27]
Координатори за град Приштину (2001-2008)
Градоначелници Приштине (2008–2013)
- Драгутин Перић (2008–2009)[31]
- Небојша Николић (2009-2012)
- Богдан Савић (2012-2013)
Председници Привременог органа града Приштине (2009, 2013-2025)
Насељена места
Град Приштина има површину 572 km² и обухвата 46 насељена места:[38]
Remove ads
Демографија
Према попису из 1981. године град Приштина је већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила град. Преостали Срби углавном живе у насељима Грачаница, Лапље Село, Чаглавица, Сушица, Преоце и Доња Брњица. Одлуком институција самопроглашене Републике Косово насеља Грачаница, Лапље Село, Бадовац, Сушица, Преоце и део насеља Чаглавица су припала новоформираној општини Грачаница.
Remove ads
Галерија
Приштина - Православна црква Свети Никола
Градски стадион у Приштини
Споменик Скендербегу у Приштини
Приштина
Парк Народне библиотеке, Приштина
Главна пошта, четврт Дарданија, Приштина
Види још
Напомене
- Попис из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads