Град Приштина

Град Приштина је територијална јединица у Србији, која се налази на Косову и Метохији и припада Косовском управном округу. Средиште је градско насеље Приштина. Према попису из 2024. на подручју града било је 227.466 становника.^[а]

Град Приштина
Зграда Скупштине града Приштине
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Седиште	Приштина
Становништво
— 2024.	227.466
Географске карактеристике
Временска зона	(), лети ()
Површина	572 2
Веб-сајт

Као административно-територијална јединица, град Приштина је установљен 1992. године када је дотадашња општина Приштина добила статус града. Након 1999. године, седиште градских органа управе измештено је у Грачаницу.

Историја

Општина Приштина је установљена 1959. године, када су на територији тадашње Аутономне косовско-метохијске области укинути срезови, чиме је дотадашњи Грачанички срез са средиштем у Приштини трансформисан у општину Приштина.^[1]

Административним преуређењем из 1988. године, из састава општине Приштина издвојене су три нове општине: Косово Поље, Обилић и Ново Брдо.

Новом административном реформом, која је извршена 1992. године, општина Приштина је добила статус града са ширим овлашћењима, чиме је створен град Приштина.^[2]

Првобитни Статут града Приштине усвојен је 27. новембра 1992. године,^[3] чиме је престала да важи дотадашња Статутарна одлука општине Приштина од 29. априла 1992. године.^[4] Нови (други по реду) Статут града Приштине усвојен је 1996. године,^[5] а остао је на снази све до 2008. године, када је усвојен нови (трећи по реду) Статут града Приштине.^[6]

Последњи локални избори пре рата на Косову и Метохији одржани су крајем 1996. године.

Град Приштина након 1999. године

Након завршетка рата на Косову и Метохији и уласка међународних снага на Косово и Метохију средином 1999. године (КФОР и УНМИК), дотадашњи органи града Приштине, као и сви градски службеници који су остали у систему Републике Србије, били су приморани да напусте радна места у самом граду. Њихове радне обавезе настављене су на местима која су сматрана безбеднијим, тако да је управа града Приштине измештена у Грачаницу, као највећу српску енклаву на подручју Града Приштине.

Пошто су крајем 2000. године истекли мандати локалних органа који су конституисани након избора одржаних крајем 1996. године, управљање градом Приштина су преузели привремени органи, односно координатори које је именовала и разрешавала Влада Републике Србије.^[7] У исто време, под окриљем новоуспостављених Привремених институција самоуправе (ПИС) формирана је посебна Општина Приштина (алб. Komuna e Prishtinës) у којој су власт преузеле албанске политичке странке. Од тог времена, постојале су две локалне управе: прва (у систему Србије) са измештеним седиштем у Грачаници и друга (у систему ПИС) са седиштем у Приштини.

Након рата, први наредни локални избори по Уставу и законима Републике Србије за град Приштину одржани су 11. маја 2008. године. Иако су избори били легални у оквиру правног оквира Републике Србије, УНМИК и Привремене институције самоуправе одбили су да их прихвате као легалне, али их нису спречили да се одрже.^[8] Мандате у новоизабраној Скупштини града Приштине добило је шест изборних листи: Српска радикална странка (23), Демократска странка Србије - Нова Србија (9), Демократска странка (5), Социјалистичка партија Србије (4), Група грађана Покрет за опстанак (3) и Група грађна Видовдан (3).^[9]

На конститутивној седници новоизабраног сазива, која је одржана 13. јуна 2008. године у Грачаници, за новог председника Скупштине града Приштине изабран је Радован Ничић, док је за градоначелника Приштине изабран Драгутин Перић.^[10] Због спорова око примопредаје надлежности између дотадашњих привремених органа и новоизабране градске управе, у наредном периоду је дошло до потешкоћа у функционисању градских органа и служби, на шта су се надовезали и други локални проблеми, услед чега су интервенисала и надлежна министартсва из Београда.^[11][12][13]

Одлуком Владе Републике Србије од 2. априла 2009. године, распуштен је дотадашњи састав Скупштине града Приштине, уз истовремено увођење привремене управе, а за председника Привременог органа града приштине именован је Југослав Поповић.^[14] Ванредни локални избори за градску скупштину Приштине одржани су 16. августа,^[15] а новоизабрана Скупштина града Приштине конституисана је у октобру 2009. године.

Након склапања Бриселског споразума, Влада Републике Србије је 2013. године одлучила да функције из надлежности Скупштине града Приштине и извршних градских органа убудуће обавља Привремени орган града Приштине, којег именује и разрешава Влада Србије.^[16][17]

Челници општине, односно града Приштине

Председници Скупштине општине Приштина (1959-1992)

• Шерафедин Сулејмани (1966-1967)
• Јован Печеновић (1967-1971)
• Томислав Секулић^[18][19]
• Живојин Митровић (1990–1992)^[20]

Председници Скупштине града Приштине (1992-2000 и 2008-2013)

• Новица Сојевић (1992–1996)^[20]
• Душан Симић (1997–2000)^[21][22]
• Радован Ничић (2008-2009)^[23]

Координатори за град Приштину (2001-2008)

• Славиша Костић (?)
• Марко Тодоровић (2003–2005)^[24]
• Славиша Николић (2006–2008)^[25][26]

Градоначелници Приштине (2008–2013)

• Драгутин Перић (2008–2009)^[27]
• Небојша Николић (2009-2013)

Председници Привременог органа града Приштине (2009, 2013-2025)

• Југослав Поповић (2009)^[28]
• Љубинко Караџић (2013–2021)^[29][30][31]
• Новак Живић (2021–2025)^[30][32][33]

Насељена места

Град Приштина има површину 572 km² и обухвата 46 насељена места:^[34]

Ајвалија Ајкобила Бадовац Балабан Бариљево Бесиње Бусиње Врани До Глоговица Горња Брњица

Грачаница Граштица Дабишевац Девет Југовића Доња Брњица Драговац Дреновац Златаре Качикол Којловица

Колић Кукавица Лапље Село Лебане Лукаре Маковац Маревце Матичане Мрамор

Нишевце Орловић Преоце Приштина Пропаштица Пруговац Радошевац Риманиште Сићево

Сливово Софалија Сушица Тенеш До Трудна Чаглавица Шарбан Шашковац

Демографија

Према попису из 1981. године град Приштина је већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила град. Преостали Срби углавном живе у насељима Грачаница, Лапље Село, Чаглавица, Сушица, Преоце и Доња Брњица. Одлуком институција самопроглашене Републике Косово насеља Грачаница, Лапље Село, Бадовац, Сушица, Преоце и део насеља Чаглавица су припала новоформираној општини Грачаница.

Етнички састав према попису из 1961.[35]‍
Албанци			40.741	58,4%
Срби			20.759	29,7%
Црногорци			2.885	4,1%
Укупно: 69.810

Етнички састав према попису из 1981.[36]‍
Албанци			105.520	70,9%
Срби			26.264	17,7%
Роми			6.095	4,1%
Црногорци			4.439	2,9%
Муслимани			2.648	1,8%
Турци			1.931	1,3%
Укупно: 148.656

Етнички састав према попису из 2011.[37]‍
Албанци			195.782	95,5%
Срби			4.285	2,1%
Турци			2.171	1,1%
Роми			760	0,4%
Укупно: 204.937

Галерија

• 
  Приштина - Православна црква Свети Никола
• 
  Градски стадион у Приштини
• 
  Споменик Скендербегу у Приштини
• 
  Приштина
• 
  Парк Народне библиотеке, Приштина
• 
  Главна пошта, четврт Дарданија, Приштина

Види још

• Приштина
• Косовски управни округ
• Историја Косова и Метохије
• Библиотека града Приштине
• Завод за заштиту споменика културе града Приштине
• Срби на Косову и Метохији

Напомене

1. Попис из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.