Град Зрењанин

Град Зрењанин је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 1.324 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 112.340 ha, а на шумску 1.392 ha. Град Зрењанин се састоји од 22 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у граду је живело 105.722 становника^[1] (према попису из 2011. било је 123.362 становника).^[2]. У граду се налазе 32 основне и 8 средњих школа.

Град Зрењанин
Зграда Скупштине града Зрењанина
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Средњобанатски округ
Седиште	Зрењанин
Становништво
—	105.722
Географске карактеристике
Временска зона	(), лети ()
Површина	1.324 2
Остали подаци
Градоначелник	Симо Салапура (СНС)
Веб-сајт	www.zrenjanin.org.rs

Историја

Статус града место је први пут добило 1832. године, када је тадашњи Велики Бечкерек проглашен за слободни краљевски град, а тај статус је задржан све до административних реформи које су извршене након 1918. године. Место је статус града поново стекло 1947. године, када је спроведена административна реформа по којој се тадашња НР Србија делила на градове и срезове, а међу тридесетак највећих насеља која су том приликом добила градски статус био је и Зрењанин.^[3] Потоњом управном реформом из 1952. године број градова је смањен на седам, а међу местима која су задржала статус града био је и Зрењанин.^[4] Каснијом реформом из 1955. године извршено је укидање градова, чиме је целокупна територија НР Србије подељена на 42 велика среза, међу којима је био и Зрењанински.^[5] Потоњим укидањем срезова створена је Општина Зрењанин, која је постојала све до 2007. године када је Зрењанин поново добио статус града.^[6]

Насељена места Града Зрењанина

• Арадац
• Банатски Деспотовац
• Бело Блато
• Ботош
• Елемир
• Ечка
• Зрењанин
• Јанков Мост
• Клек
• Книћанин
• Лазарево
• Лукино Село
• Лукићево
• Меленци
• Михајлово
• Орловат
• Перлез
• Стајићево
• Тараш
• Томашевац
• Фаркаждин
• Чента

Етничка структура

Мапа општине Зрењанин

Попис 2002.

• Срби (74,81%)
• Мађари (10,76%)
• Југословени (1,93%)
• Румуни (1,90%)
• Роми (1,87%)
• Словаци (1,81%)
• Хрвати и остали.

Попис 2011.

Етнички састав према попису из 2011.[7]‍
Срби			91.579	74,24%
Мађари			12.350	10,01%
Роми			3.410	2,76%
Румуни			2.161	1,75%
Словаци			2.062	1,67%
Југословени			592	0,48%
Хрвати			527	0,43%
Македонци			412	0,33%
Црногорци			280	0,23%
Бугари			184	0,15%
Немци			139	0,11%
Албанци			110	0,10%
Словенци			94	0,08%
Муслимани			86	0,07%
Руси			79	0,06%
Бошњаци			30	0,02%
Украјинци			26	0,02%
Русини			25	0,02%
Буњевци			22	0,02%
Горанци			19	0,02%
Власи			5	0,01%
остали			242	0,20%
Регионална припадност			3.366	2,73%
неизјашњени			4.695	3,81%
непознато			867	0,70%
укупно: 123.362

Насељена места са већинским српским становништвом су Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин и Чента.

Насељена места са већинским мађарским становништвом су Лукино Село и Михајлово. Јанков Мост има већинско румунско становништво. Арадац има релативну српску већину док Бело Блато има релативну словачку.

Религија

Према попису из 2002. године највећи део становништва Зрењанина чине православни хришћани (77,28%). Затим следе римокатолици (12,01%), протестанти (2,13%) и остали. Православни хришћани припадају Банатској епархији Српске православне цркве са средиштем у Вршцу. Такође, Зрењанин је средиште Зрењанинске бискупије.

Познате личности

• Урош Предић
• Јаника Балаж
• Ивана Шпановић
• Маја Огњеновић
• Оливера Ковачевић
• Звонимир Вукић
• Дејан Бодирога
• Никола Грбић
• Драгутин Ристић
• Милорад Станулов
• Иван Ленђер
• Ненад Бјековић
• Владимир Грбић

Галерија

• 
  Зграда бившег логора (Зрењанин).
• 
  Палата правде у Зрењанину, Србија.
• 
  Споменик родољубима стрељаним 31. јула 1941. године на Багљашу, код Зрењанина.
• 
  Споменик Багљаш Зрењанин
• 
  Заједница и католичка катедрала Светог Јована Непомука у Зрењанину