Градска општина Палилула (Београд)
градска општина Града Београда From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Општина Палилула је градска општина Града Београда. Заузима површину од 44.661 , на којој према попису из априла 2011. године живи 173.521 становника. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 182.624 становника[1]
.svg)
Назив је настао по томе што је, у време владавине Турака, у вароши било забрањено пушење и било каква употреба дувана на улицама, због опасности од пожара. Они који нису могли без луле, да би је запалили, морали су да иду ван градских зидина. Једно од тих места где су одлазили била је и данашња Палилула. Као београдска општина постоји од 1956. године.
Слава општине Палилула је Марковдан, 8. мај.
Remove ads
Положај
Већи део општине се простире на левој, банатској, обали Дунава. Та територија је ограничена Дунавом са запада и југа, Тамишом са истока и каналом Караш са севера. Земљиште је равно, ритско и мочварно. Испресецано је каналима а постоје и велике баре и језера. На површини ове општине је и велико пољопривредно добро ПКБ.
Порекло имена
Име је добила по томе што је била једно од места у којој су житељи могли да запале луле јер је током турске владавине било забрањено пушење због опасности од пожара. Назив потиче из прве половине 19. века јер су куће биле углавном дрвене и лако запаљиве. Тада су још просечене веома широке улице овим крајем да не би долазило до пожара. Палилулом су често шетали страствени пушачи са лулама и чибуцима. Остао је и запис Романа Зморског, пољског књижевника, који је 1855. посетио Београд и описао Палилулу. Описао ју је као гробље с малом црквом, у близини Београда, где је становао грнчар који је правио луле од печене глине. Грнчара су звали Палилула и тако је читав крај добио по њему назив.[2]
Палилула је била предграђе Београда које је везир Марашли Али-паша населио "за своју послугу". Палилулци су се бавили земљорадњом и рабаџилуком, продавали су бивоље млеко Турцима.[3]
Remove ads
Насеља
Градска општина Палилула се састоји из 8 насеља:
Насеља на десној обали Дунава
Насеља на левој страни Дунава
Градске четврти
Градске четврти на десној обали Дунава
Градске четврти на левој обали Дунава
Демографија
Према последњем попису из 2022. на територији градске општине живело је 182.624 становника. Већину становништва чинили су Срби (81,48%), а од мањина највише је било Рома (2,73%), Горанаца (1,56%) и Југословена (0,65%).
Remove ads
Месне Заједнице
- Бара Рева
- Борча Греда
- Велико Село
- Вишњица
- Вишњичка Бања
- Деспот Стефан Лазаревић
- Дунавски венац
- Јован Цвијић
- Карабурма - Дунав
- Котеж
- Надежда Петровић
- Нова Борча
- Овча
- Падинска Скела
- Роспи Ћуприја
- Сланци
- Стара Борча
- Стара Карабурма
- Стара Палилула
- Старине Новак
- Стеван Христић
- Ташмајдан
- Филип Вишњић
- Хаџипоповац
Галерија
Панорама Карабурме
Београдски памучни комбинат
Насеље Борча
Црква у Овчи
Правни факултет
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads