Орашац

За друга значења, погледајте страницу Орашац (вишезначна одредница).

Орашац је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 1300 становника (према попису из 2011. било је 1484 становника).^[1] Орашац је на магистралном путу Младеновац-Аранђеловац, удаљено 6 km од Аранђеловца где се одиграо један од најзначајних догађаја у историји српског народа – подизање Првог српског устанка.

Орашац
Споменик Карађорђу испред школе у Орашцу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Аранђеловац
Становништво
— 2022.	1300
Географске карактеристике
Координате	44° 19′ 26″ С; 20° 35′ 04″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	328
Орашац Орашац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	34308
Позивни број	034
Регистарска ознака

Историја

Споменик Карађорђу

У овом месту је склопљен договор о кретању у одсудни бој против Турака у новембру 1803. године, а устанак је подигнут на Сретење (15. фебруар) 1804. године у Марићевића јарузи. У знак сећања на овај датум подигнут је меморијални комплекс – спомен-обележје у Марићевића јарузи, Црква светог Вазнесења Господњег, школа Први српски устанак, споменик вожду Карађорђу и музеј. Орашац је одлуком скупштине Србије из 1979. године категорисан у знаменито место и на тај начин сврстан у културно добро од значаја за Републику Србију

Демографија

У насељу Орашац живи 1164 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,4 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 504 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 2.234 1953. 2.182 1961. 2.024 1971. 1.742 1981. 1.635 1991. 1.461 1.437 2002. 1.462 1.516 2011. 1.484 2022. 1.300

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			1.450	99,17%
Црногорци			1	0,06%
Хрвати			1	0,06%
Украјинци			1	0,06%
Немци			1	0,06%
Југословени			1	0,06%
непознато			5	0,34%

Становништво према полу и старости^[4]

	м			ж
?	4			3
80+	11			19
75—79	25			39
70—74	38			55
65—69	45			43
60—64	46			43
55—59	39			36
50—54	55			54
45—49	64			62
40—44	57			57
35—39	41			38
30—34	46			42
25—29	45			36
20—24	48			41
15—19	59			43
10—14	46			49
5—9	33			44
0—4	28			28
Просек :	40,4			42,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 496 465 454 426 423 384 504

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 89 157 82 103 47 17 8 1 0 0 2,90

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	623	178	386	35	12	12
Женски	611	83	389	117	15	7
УКУПНО	1.234	261	775	152	27	19

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	342	103	0	15	109
Женски	218	86	0	5	42
УКУПНО	560	189	0	20	151
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	8	43	6	9
Женски	1	2	28	8	4
УКУПНО	8	10	71	14	13
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	9	4	6
Женски	2	2	4	8	13
УКУПНО	2	5	13	12	19
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	18
Женски	0	0	0	13
УКУПНО	2	0	0	31

Становништво по делатностима које обавља